Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги тошкент давлат щ тисодиёт университети


  Хужалик ю ритувчи субъектлар ур-



Download 8,4 Mb.
Pdf ko'rish
bet53/183
Sana25.02.2022
Hajmi8,4 Mb.
#288575
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   183
2. 
Хужалик ю ритувчи субъектлар ур- 
тасидаги низолар буйича судга мурожаат 
килишдан аввал эътирозни мажбурий такдим 
этиш тартибини урнатиш.
Низоларни судгача хал этиш тартибини 
такомиллаштириш хужалик юритувчи субъектларнинг бузилган хукук ва конуний 
манфаатларини химоя килишнинг самарали тизимини яратиш учун зарур булган шарт- 
лардан бири сифатида эътироф этилади. Мазкур масала Хужалик процессуал кодекси 
6-моддасининг иккинчи кисмида агар конунда айрим тоифадаги низолар учун уларни 
судгача хал килиш (талабнома юбориш) тартиби белгиланган ёхуд бу тартиб шартно- 
мада назарда тутилган булса, тарафлар узаро муносабатларини ихтиёрий равишда хал 
килиш чораларини курганларидан сунггина хужалик судида иш кузгатиш мумкинлиги 
белгиланган. Узбекистон Республикасининг «Хужалик юритувчи субъектлар фаоли- 
ятииииг шартномавий-хукукий базаси тугрисида»ги ^оиуиида талабнома билдириш 
тартиби ва уни куриб чикиш муддатлари тартибга солинган.
Узбекистон Республикасининг Хужалик процессуал кодексида даъвогар судгача хал 
килиш (талабнома юбориш) тартибига риоя этмаган булса, башарти бу шу тоифадаги 
низолар учун конунда ёки тарафлар шартномасида назарда тутилган ва бундай тартиб- 
ни куллаш имконияти йукотилган булса, иш юритиш тугатилиши (86-модда биринчи 
кисмининг 8-банди), даъвогар низони судгача хал килиш (талабнома юбориш) тарти­
бига риоя этмаган, бу эса шу тоифадаги низолар учун конунда ёки шартномада назарда 
тутилган булса, даъво курмасдан колдирилиши (88-модда биринчи кисмининг 5-банди) 
белгиланган. Демак, низони судгача хал килиш - талабнома юбориш тартибига риоя 
килмаслик, судда даъвони курмасдан колдиришга ёки иш юритишни тугатишга 
асос булади.
Узбекистон Республикасининг «Хужалик юритувчи субъектлар фаолиятининг шарт- 
номавий-хукукий базаси тугрисида»ги Крнуни 17-моддасида хукуклари ва конуний 
манфаатлари бузилган хужалик юритувчи субъект мазкур хукук ва манфаатларни бузган 
хужалик юритувчи субъектга нисбатан талабнома билдиришга хакли эканлиги белги­
ланган.
Эндиликда мазкур конун ва Хужалик процессуал кодексига тегишли узгартиришлар 
киритилиб, хужалик юритувчи субъектлар уртасидаги низолар буйича судга мурожа­
ат килишдан аввал эътирозни мажбурий такдим этиш тартибини урнатиш назарда 
тутилмокда. Бу эса хужалик юритувчи субъектлар судга мурожаат килишидан олдин 
албатта низони судгача х,ал этиш чорасини куриши шартлигини билдиради.
Хорижий давлатлар тажрибаси хдм шуни курсатадики, масалан, Бельгияда суд 
тарафларга келишмовчиликни судгача х,ал этиш механизми ёрдамида бартараф этишни 
таклиф килиши шартлиги, Испания ва Италияда эса судья тарафларни ярашув тартиб- 
таомилига мурожаат килишга каратилган барча чораларни куришга мажбур эканлиги бел­
гиланган. Греция конунчилиги буйича хам агар тарафлар низони узаро хал этиш буйича 
яраштирув тартиб-таомилини кулламаган булсалар, суд даъвони кабул килмайди.
Тахлилларга кура, низоларни хал килишнинг суд тартиби нисбатан узок вакт та- 
лаб килади. Баъзида шартнома томонлар учун самарасиз якунланиши, низолашаётган 
тарафлар учун жиддий муаммолар (давлат божи, кабул килинган карорнинг ижросини 
таъминлаш ва х.к.) тугдириши хам мумкин. Низо турли ваколатли судларда ёки суд 
инстанцияларида курилишини эътиборга олсак, суд ижро варакалари билан эришади-
71



Download 8,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   183




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish