Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги р. Расулов умумий



Download 5,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet107/133
Sana21.03.2022
Hajmi5,09 Mb.
#504893
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   133
Bog'liq
2 5242426163690738508

I. Фонема
Тил бирлиги булган фонема фонологик сатх, объекти 
сифатида муайян жихатлари билан бошк,а тил бир­
ликларидан ажралиб туради, нисбий мустак,илликка эга 
булади.
Фонема тилнинг бошк,а бирликларига нисбатан, ай- 
тилганидек, энг кичик (минимал) бирлиги булиб, тил 
системасида (структурасида) энг катта (максимал) вази­
фа бажаради. Бошк,ача айтганда, фонема ^ажм так,озо- 
сига кура/ минимал, аммо вазифасига, «амалига», тил 
структурасида тутган мавк,еига кура тенги йук, максимал 
бирлик хисобланади. Аникроги, фонема модций бир- 
лик-товуш сифатида тилни х,ам, унинг к,атор бирлик- 
ларини, шунингдек, нутк, бирликларини хам «яратади», 
«ясайди», яъни у ушбу бирликларнинг моддий ашёси, 
курилиш материали хисобланадики, фонемаларсиз-то- 
вушларсиз на тил (нутк), на унинг бирликлари мавжуд 
булади, муайян вазифа бажаради.
217


Демак, тил бирлиги муаммосини ёритиш мантикдн 
фонемасиз (товушсиз) унинг хусусиятларини аник,- 
ламасдан амалга ошмайди, тулик,, мукаммал булмайди. 
Бу — аксиома. Шундай экан, фонеманинг узига хослиги 
нималарда куринади? Булар:
1. Фонема (товуш) тилнинг энг кичик курилиш 
материали, моддий бирлиги булиб, таъсир*к,илиш, сезги 
уйготиш кувватига эга.
2. Тил ва нутк, бирликлари-морфема, лексема, суз 
кабилар асосида фонема (товуш) ётади. Фонема ушбу 
бирликларнинг товуш к^ёфасини ташкил кдлади.
3. Фонема морфема ва сузларни товуш жи^атидан 
фаркдайди. 
К,иёсланг: бот — бор-бир-кир; гул — кул- 
кел-ким ва бошкдлар. Шунга кура мазкур суз маъно- 
ларида узгариш, фаркданиш юз беради. Бошк,ача айт- 
ганда, фонема муайян бирликларнинг мазмун (маъно) 
жи\ати билан бокланади. Демак, фонема тил (нутк) бир- 
ликларини ташкил кдлишига, уларни товуш жи^атидан 
фаркдашига, мазмун жих,атига таъсир килишига кура 
ижтимоий вазифа бажаради, ижтимоий бирлик х;исоб- 
ланади.
4. Фонема фак,ат бир томонлама бирлик-ифода то- 
монига эга. У тил бирлиги сифатида муайян белги \и - 
собланмайди.129
5. Фонема сузловчиларнинг хотирасида узининг ти­
пик фаркдовчи белгилари йигиндиси заминида шакл- 
ланган махсус идеал «акустик назорат» ёки «товуш 
образи» сифатида сакданади. Фонеманинг фаркдовчи 
белгилари эса артикуляцион (нутк, аъзоларининг авто- 
матлашиб ёки стандартлашиб к,олган типик х;аракати, 
х,олати \ак,идаги тасаввур) ва акустик (фонема алок,адор 
булган товуш типига хос талаффуз сифати: узига хос 
баландлиги, кучи, тембри, чузик, - к^ск,алиги каби) бел­
гилар х,ак,идаги тасаввурлар асосида к,арор топади.130

Download 5,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish