Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги низомий номидаги тошкент давлат



Download 9,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet39/125
Sana12.04.2022
Hajmi9,49 Mb.
#547114
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   125
Bog'liq
Umumiy tilshunoslik (Ravshanxo\'ja Rasulov)

X
X
X
Хулоса 
шуки, 
структурализм мактаблари - Прага 
структурализми 
(функционал 
тилшунослик), 
Америка 
структурализми (дескриптив тилшунослик) ва 
Копенгаген 
структурализми (глоссематика) 
бир - биридан ташкил топган
1 С.Усмонов. Уша асар, 99-100-бетлар.Кар: Я.ВЛоя. Уша асар, 193-194-бетлар.
Н.А.Кондрашов.Ушаасар, 148-бет.
2 Кар: Я.В.Лоя.Уша асар.193-бет; Н.А.Кондрашов.Уша асар, 147-бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi


жой номи га, тилни структурал ходиса сифатида олиб, уни 
тузилишига кура тахдил килишда кулланиладиган методларига, 
лисоний 
х д д и с а л а р г а
^айси нуктаи назардан ёндашишига кура 
узаро фаркланади.
Айни вактда структурал тилшунослик мактаблари энг 
асосий, энг мухим нукталарда умумий гояларга кура узаро 
бирлашадилар. Булар:
1. Тилшунослик фанининг текшириш объекта тилдир.
2. Тил муайян муносабатда булган, узаро боглик, бир -
бирини талаб киладиган белгилар, элементлар системасидир.
3. Тил синхрон тадкикот объектидир.
4. Тил алохида яруслардан ташкил топган структурадир.
5. Тил ва нутк фарклидир.
6. Фонема - тил бирлиги, товуш нутк бирлигидир ва 
бошкалар.
Мустахкамлаш учун саволлар:
1. Структурал тилшунослик качон юзага келди ва унинг 
асосий гояси нимадан иборат?
2. Прага структурализми мактабининг асосий гояси нимадан 
иборат?
3. Америка структурализми мактабининг асосий гояси 
нимадан иборат?
4. Копенгаген структурализми мактабининг асосий гояси 
нимадан иборат?
Асосий тушунчалар:
1. Структурализм - хозирги замон тилшунослигининг етакчи 
окимларидан, йуналишларидан бири.
2. Прага структурализми - функционал тилшунослик номи 
билан юритилади. Тилни система деб тушунади, фонема билан 
товушни фарклайди.
3. Америка структурализми - дескриптив тилшунослик 
номи билан юритилади, тилга белгилар системаси сифатида
www.ziyouz.com kutubxonasi


карайди, тилшуносликда товуш (ифода) ва маъно (мазмун)ни 
фарк^айди.
4. 
Копенгаген структурализми - глоссематика номи билан 
юритилади, 
тил синхрон соф муносабатларнинг мавхум 
системаси сифатида 
берилади. 
Бунда хдр бир конкрет 
тилнинг узига хослиги, хусусиятлари инкор этилади.
Адабиётлар:
1. Я.В.Лоя. История лингвистических учений. -М., 1968.
2. С.Усмонов. Умумий тилшунослик. -Т., 1972.
3. Проблемы структурной лингвистики.- М., 1973.
4. В.И.Кодухов. Общее языкознание. -М., 1974.
5.Фердинанд де Соссюр.Труды по языкознанию.-М.,1977
6. Джон Лайонз. Введение в теоретическую лингвистику.- 
М.,1978.
7. Н.А Кондратов. История лингвистических учений. -М., 
1979.
8. Н.А Баскаков, А.С Содиков, А.А Абдуазизов. Умумий 
тилшунослик.- Т., 1979.
www.ziyouz.com kutubxonasi


V. Ш УРО ДАВРИ ТИ ЛШ У Н ОСЛИГИ
Шуро даври тилшунослиги асосида ягона фалсафий 
таьлимот - диалектик материализм таълимоти ётади. Аниги, 
ушбу тилшуносликнинг фалсафий асоси булиб 
диалектик 
материализм хисобланади.
Ягона фалсафий асосга курилган шуро даври тилшунос­
лигининг энг мухим, асосий хусусиятларидан бири биздан 
ташкари ва бизга боглик булмаган холда мавжуд объектив 
вокеликнинг, ундаги предмет - ходисаларнинг бирламчи- 
лигини, бизнинг онгимизда акс этишини, тил оркали англаши- 
шини, ифодаланишини таъкидлаш ва таргиб килиш булди.
Шуро даври тилшунослиги тилни узига хос, алохида 
мураккаб ходиса сифатида тушунтирди.
Тилнинг мураккаблиги, узига хослиги шундаки, у «ашёсига» 
(материалига, товуш ва харфларига) кура моддий ходисадир. 
Хакикатан, тил моддий товушларсиз узининг жамиятдаги энг 
мухим вазифасини - алока воситаси булиш функциясини 
амалга ошира олмайди. Аникроги, тил реал онг сифатида факат 
белгилар оркали - товуш материали оркали таъсир килиш 
кувватига, хакикий, чинакам фактга, «предметга» айланади, эга 
. булади.
Аммо тил айни вактда ижтимоий ходисадир. Х,ар бир тил­
нинг энг мухим умумий белгиси унинг ижтимоий вазифани ба- 
жаришидир - жамият аъзоларига алока воситаси сифатида хиз­
мат килишидир. Демак, тил алока воситаси сифатида шу тилда 
сузлашувчи, фикр ифодаловчи халк билан, миллат билан 
мустахкам, ажралмас богликдир. Тилнинг тараккиёти халкнинг 
тараккиёти билан боглангандир.
Демак, тилнинг ижтимоий мохияти, бир томондан, унинг 
жамиятда пайдо булиши ва жамиятда ривожланиши билан 
белгиланса, иккинчи томондан, тилнинг бош вазифаси - 
коммуникатив функцияси унинг ижтимоий характери билан - 
тилнинг факат жамиятдагина алока воситаси, алока куроли 
булиши билан белгиланади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Хуллас, 
тил 
жамиятда 
куйидаги 
катор 
вазифаларни 
бажаришда намоён булади:
1. Тил - алока воситаси.
2. Тил - узгаларга таъсир килиш воситаси.
3. Тил - фикрни шакллантириш ва ифодалаш воситаси.
4. Тил - билиш воситаси.
5. Тил - инсоннинг специфик хусусиятларидан бири.
6. Тил - халк ва миллатнинг энг мухим белгиларидан бири.
7. Тил - маданият, маънавият ва маърифатни намоён килиш 
воситаси ва 
бошкалар.
Собик шуро даври тилшунослигининг, айникса, тилшу­
нослик назариясига, тил фалсафаси билан боглик масалаларини 
хал килишга кушган хиссаси нихоятда каттадир, бекиёсдир.
Ш уро даври тилшунослигининг улкан вакиллари: Н.Я.Марр, 
И.И.Мещанинов, Л.В.Щерба, Д.Н. Ушаков, Е.Д.Поливанов, 
А.М.Пешковский, 
И.Ю.Крачковский, 
Л.А.Булаховский, 
Г.О.Винокур, Р.А.Будагов, В.В. Виноградов, В.М.Жирмунский,
А.А.Реформатский, 
А.И. 
Смирницкий, 
Г.А.Золотова,
А.А.Леоньтев, О.С.Ахманова, В.М.Солнцев ва бошкалардир.
Ушбу 
давр 
назарий 
тилшунослигининг 
тараккиётида 
академиклар: 
И.И Мещанинов, Л.В.Щерба, В.В.Виноградов; 
профессорлар: А.М.Пешковский, Е.Д.Поливанов, Д.И.Смир- 
ницкий, А.А.Леонтьев, В.М.Солнцев ва бошкаларнинг хизмат- 
лари салмоклидир.

Download 9,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish