Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги низомий номидаги тошкент давлат



Download 9,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet62/125
Sana12.04.2022
Hajmi9,49 Mb.
#547114
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   125
Bog'liq
Umumiy tilshunoslik (Ravshanxo\'ja Rasulov)

уРнини> 
жамият 
тараккиётидаги 
кудратини, 
кувватини, моддий ходиса сифатидаги ахамияти кабиларни 
камраб о лад и. Бу гоялар:
1. Тил узаро алоканинг, фикр алмашишнинг энг мухим, энг 
асосий, энг таъсирчан воситасидир.
2. Тил узаро алоканинг инсонлар-жамият билангина боглик 
шакли, куринишидир.
Маълумки, тилнинг жамиятда алока куроли вазифасини ба- 
жариши унинг коммуникатив вазифасини ташкил килади. Тил­
нинг муайян хабар, дарак ифодалаб, таъсир килиши эса унинг 
экспрессив вазифаси хисобланади. Экспрессов вазифа муайян 
хабар ифодалаш ва тингловчига етказиш каби информатив ва­
зифани хамда хис-хаяжон, хиссиёт (эмоция) ифодалаш каби 
эмотив вазифани хам уз ичига олади. Шунингдек, тил бирон 
истак, хохиш билдириш вазифасини-волюнтатив функцияни 
хам бажради. Тилнинг хабар, сезги, хис-хаяжон, хохиш-истак 
ифодалаш ва уларни тингловчиларга «бериш», етказиш-булар 
биргаликда тилнинг экспрессив жихатини-вазифасини ташкил 
килади. Айни вактда тил миллатлараро алока воситаси, тажри- 
ба ва билимларни саклаш ва авлодларга етказиш куроли хам 
булиб, 
бу 
жараёнлар 
тилнинг 
аккумулятив1 
вазифаси 
хисобланади. Тилнинг ушбу вазифаси, айни вактда, унинг гно- 
сеологик (билиш жараёни) функцияси деб хам юритилади.
Хуллас, тил жамиятнинг алока куроли сифатида нутк товуш-
1 Аккумулятив-лотинча туплаш, йигиш демакдир.
178
www.ziyouz.com kutubxonasi


ларидан, уларнинг узаро богланишидан хосил буладиган сузлар- 
дан, фамматик воситалардан ва улардан максадга мувофик фой- 
даланиш коидаларидан ташкил топган ижтимоий-тарихий, мада­
ний ва мантикий системадир, маънавият белгисидир.
Мустахкамлаш учун саволлар:
1. Навоий тилга кандай таъриф беради?
2. В. ф. Гумбольдт тилга таъриф беришда кандай усулдан 
фойдаланадй?
3. Кандай антиномияларни биласиз?
4. Ф. де Соссюр тилга кандай таъриф беради?
5. Ф. де Соссюр таълимотидаги асосий гоя нимадан иборат?
6. Тилга берилган таърифлар ичида энг асосий, етакчи 
таъриф кайси?

Download 9,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   58   59   60   61   62   63   64   65   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish