Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги низомий номидаги тошкент давлат



Download 9,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet57/125
Sana12.04.2022
Hajmi9,49 Mb.
#547114
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   125
Bog'liq
Umumiy tilshunoslik (Ravshanxo\'ja Rasulov)

укув
адабиётларига булган талаб, эхтиёж 
жуда катта эди. Шак-шубхасиз, Р.Расулов томонидан назарий 
тилшунослик 
буйича 
яратилган, 
истиклол 
даври 
тилшунослигимиз да дастлабки мукам мал манба булган мазкур 
иш келгусида шу йуналишда яратиладиган катор дарслик ва 
кулланмалар учун пойдевор вазифасини уташи аник.
Ибодулла М ирзаев
Ибодулла Мирзаев узбек лингвопоэтикасининг сардори, 
таржимон, 
шоир, 
филология 
фанлари 
доктори 
(1992), 
профессор (1994).
И. Мирзаев 1946 йилда Сурхондарё вилоятида тугилди. 1962 
йилда урта мактабни, 1967 йилда Алишер Навоий номли 
СамДУни, 1974 йилда Петербург университети аспиранту- 
расини, 1989 йилда ушбу илм даргохининг докторантурасини 
тугатди.
У УзМУда, СамДУда, Петербург университетида, МДУда, 
Москва жахон тиллари университетида ва Францияда малака 
ошириш курсларида билимини оширди.
Олим 1992 йилда таникли турколог проф. С. Н. Иванов 
илмий маслахатчилигида “Шеърий матннинг лингвопоэтик 
талкини муаммолари” (хозирги узбек шеърияти асосида) 
мавзусида докторлик диссертациясини ёклади. Ушбу иш 
туркий тилшуносликда шеърий матнга - шеърий нуткка 
багишланган илк тадкикот, биринчи тажриба сифатида шеърий 
кофияларнинг 
лексик-морфологик 
таркиби 
тахлилига, 
кофияларнинг семантик шаклланишига оидлиги ва ушбу 
ходисалар га 
янгича 
караш 
асосида 
ёзилганлиги 
билан 
мухимдир, узига хосдир.
И. Мирзаев тилшуносликка, адабиётшуносликка, таржима 
назариясига, шеъриятга оид катор жиддий тадкикотлар яратди. 
Булар: 1. “Слова - реалии и вопросы художественного 
перевода” (1982). 2. “Проф. С. Н. Иванов. Библиографик 
курсаткич” (1982). 3. 
“Французча макол ва маталларнинг 
узбекча мукобиллари” (1982). 4. “Французча хос сузлар ва
www.ziyouz.com kutubxonasi


бадиий таржима масалалари” (1983). 5. “Крфиянинг лексик ва 
морфологик хусусиятлари” (1984). 6.“Лексические и морфоло­
гические средства формирования семантики рифмы ”(1990).
7. “Французча - узбекча лугат” (хамкор ). 8. “Гак В. Г. Француз 
тилининг назарий грамматикаси” (2002). 9. “Якобсон Р. Поэ­
тика масалалари” (2004). 10. “Талпиниб яшадим сенга, куёшим” 
(2004) И . “Иванов С. Н. Грамматик тадкикотларнинг мето- 
дологик муаммолари” (2004). 12.“Лингвистик тахлил методла­
ри” (2006). 13. “Лотман Ю. М. Поэтик матн тахлили.” 14.“Шеър 
тузилиши” (2006). 15. “Е. Э. Бертельс. Суфизм ва тасаввуф 
адабиёти” (2006). 16.“Алишер Навоий. Садди Искандарий 
достони” (2006). 17. “Нурлар огушида” (2006) ва бошкалар.
И. Мирзаев академиклар Е. Э Бертельс, Ю. М. Лотман, Л. В. 
Щерба, профессорлар: И. Бодуэн де Куртене, В. Кудрявцев, А. 
Богородицкий, С. Карцевский, С. Иванов, В. Гак, И. Ковтунова, 
Джон Лайонз, Л. Блумфильд, В. Гумбольдт, Ф. де Соссюр каби 
жахонга танилган олимларнинг тадкикотлари хамда К. Батюш­
ков, А. Пушкин, Ю. Лермонтов, А. Блок, Н. Некрасов, С. Есе­
нин, А. Ахматова, М. Цветаев, Мопассан, А. Камью, Ш. Бодлэр, 
Аполлинер, Эдгар По ва бошкаларнинг назм ва насрдаги 
асарларини таржима килиб, узбек китобхонига такдим этган.
И. 
Мирзаев 
Марказий 
Осиёга 
биринчи 
булиб 
лингвопоэтикани олиб кирди, МДХ мамлакатларида илк бор 
олий укув юртларида адабиётшунослик ва тилшуносликни 
бирлаштириб, мутлако янги талимий йуналишга ва филологик 
илмий таржимага асос солган лисоний камрови анча кенг 
полиглот олимдир.
Абдимурод М аматов
Абдимурод 
Маматов 
мустакиллик 
даврида 
етишган 
сермахсул изланувчан олим, филология фанлари доктори 
(1991), профессор (1994).
Абдимурод Маматов 1949 йилда Самарканд вилоятининг 
Булунгур туманида тугилди. 1965 йилда мактаб-интернатни 
тугатди. 
1965-1970 йилларда Алишер Навоий номидаги
www.ziyouz.com kutubxonasi


Самарканд давлат университетининг чет тиллар факультетида 
таълим олди.
У 1978 йилда Петербург (Ленинград) давлат университетида 
“Стилистичекие 
функции 
фразеологических 
единиц 
в 
современном французском языке” мавзусида номзодлик, 1991 
йилда “Хозирги узбек адабий тилида лексик ва фразеологик 
норма муаммолари” мавзусида докторлик диссертациясини 
ХИМОЯ 
килди.
А. Маматовнинг илмий тадкикотлари адабий тил нормаси, 
нутк 
маданияти 
масалалари, 
фразеология, 
стилистика, 
этнолингвистика 
ва 
социолингвистика 
каби 
сохаларга 
багишланган. 
Унинг 
асосий 
асарлари: 
1.“Очерки 
по 
французской фразеологической стилистике” (1989), 2. “Тил 
нормаси ва нутк маданиятига оид ишларнинг библиографик 
курсаткичи” (1989, 2 кисмдан иборат), 3. “Хозирги узбек 
адабий тилида лексик ва фразеологик норма муаммолари” 
(1990), 4. “Тил нормаси ва нутк маданиятига дойр атамалар 
изох,и” (1990), 5. “Адабий норма назарияси” 1-кисм (1998), 6. 
“Адабий норма назарияси” (адабий норманинг типлари), 2-кисм 
(2001), 7. “Адабий норма назарияси” (адбий норма яшашининг 
конуниятлари), 3-кисм, (2002), 8. “История и теория языковой 
нормы” (2006) ва бошкалар.
А. Маматовнинг илмий ишларида тилшунослик фани учун 
жуда мухим куйидаги масалалар батафсил ёритилган:
1. 
“Норма”, 
“кодификация”, 
“система”, 
“узус” 
тушунчаларининг узаро богликлиги муаммолари;
2. Тил нормаси тушунчасининг бошка лингвистик ва 
гуманитар фанлар билан алокадорлиги масалалари;
3. Адабий тил ва диалектларнинг узаро муносабати 
масалалари;
4. Миллий тил ва унинг ижтимоий, этник муаммолари;
5.Адабий тил нормаси ва лексик-фразеологик нормадан 
четга 
чикишларнинг 
типлари, 
сабаблари 
ва 
омиллари 
кабилардир.
Олим тил нормасининг табиатини изчил ургана бориб, 
асосий диккатни тилнинг ижтимоий ахамиятига каратади ва
www.ziyouz.com kutubxonasi


тил нормаси маълум бир тил жамиятининг эстетик идеалидир
деган хулосага келади. Чунки, олимнинг фикрича, тилнинг 
эстетик ва норматив аспектлари жуда якин, чамбарчас 
диалектик богликликда намоён булади. Унинг фикрича, адабий 
норманинг энг асосий мезонлари куйидагилардир: кодифика- 
цияланганлик, стабиллик (тургунлик), вариантдорлик (муко- 
билдорлик), динамиклик (ривожланувчанлик), умуммажбурий- 
лик, регламентация килинганлик кабилардир.
А. Маматов узбек тилшунослигида, асосан, фразеология 
муаммоларига алохдда эътибор берди. У илмий изланишларида 
фразеологик норма, фразеологик норма ва фразеологик вариант 
муносабати каби жиддий масалаларни чукур урганди, пухта 
тадкик килди.

Download 9,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish