Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги бухоро озик-овкат ва енгил саноат



Download 1,45 Mb.
Pdf ko'rish
bet67/85
Sana21.02.2022
Hajmi1,45 Mb.
#75814
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   85
Bog'liq
don va don mahsulotlarini saqlash texnologiyasi

P
n
 
d = 622 -------- 
(14) 
B-P 
бу ерда:
P
n
- сув бугининг парциал босими, Па; 
d - намлик микдори, о/оо (промил) ёки 
1 г намлик/1 кг курук хаво
В - хаво босими. 
 
Р
н
 
d = 622 ---------- 
(15) 
В - Р
н
бу ерда - Р
n
=

P
н
0< 

<1 



I = 1,01 t + (2500 + 1,88 t) -------- (16) 
 1000 
бу ерда: I - энтальпия, кж/кг.
10.8. Куритиш кинетикаси. 
Куритиш кинетикасини урганишда куритиш жараёнининг вактдан 
боглик холда кечиш механизмини тадкик килишга тугри келади. Бу 
механизмнинг мохияти куритиш ва куритиш тезлиги эгри чизикларини 
куриш ёрдамида очиб берилади. 
Куритиш эгри чизиги.
I давр куритишнинг доимий тезликли даври; II давр камаювчан 
тезликли давр. 
Дастлаб куритиш агенти маълум бир хароратда донга таъсир кила 
бошлайди. Бу холат доннинг киздирилиш даври деб аталиб, эгри чизикнинг 
А - В оралигини ташкил килади. Сунгра эса куритиш 
агентининг харорати дондаги эркин намликни киздириб сикиб чика-
ришга сарф булади. Бу давр графикда В - С кисмда тасвирланган, асосан бу 
жараён тугри чизикни ташкил килади. С нуктадан бошлаб доннинг намлиги 
эгри чизик буйлаб камаяди. Куритиш жараёнининг охирида дон намлиги 
мувозанатдаги намликка якинлашади. 
Куритиш тезлигининг эгри чизиги. Куритиш тезлиги эгри чи- 
зигини куришнинг 2 та усули мавжуд. 
1- усул: кесмаларга булиб аниклаш усули; 
2- усул: уринма утказиб аниклаш усули. 
Намликни аналитик равишда куритиш d w
k
/di = tg 


N
к
- куритиш тезлигининг максимал микдори.
Куритиш тезлиги эгри чизигини хосил килиш учун биз куритиш эгри 
чизигидан фойдаланамиз. Бунинг учун абцисса укига дон намлиги 
кийматлари куйилса, ордината укига эса вакт бирлиги ичида узгарган намлик 
микдори жойлаштирилади, яъни d к/d . 
Бу графикни намлик микдорининг вакт бирликка нисбатан 
узгаришининг дон намлигидан богликлик функцияси деб караш мумкин. 
Графикдаги А - В оралик микдор жихатдан Nк га тенг булиб, куритиш 
тезлигининг максимал кийматини олиш даври дейилади. Шундан сунг 
куритиш тезлиги В - С ораликда узгариб тезлик 1та кийматга эга булади. Бу 
даврни куритиш тезлигининг доимий даври деб аташ мумкин. Шундан сунг 


куритиш тезлиги камая бошлайди ва графикда курсатилган С - Д эгри чизиги 
буйича тасвирланади. Бу даврни куритишнинг камаювчан тезликли даври 
дейилади. 
Графикда К
1
- нуктасида тезликнинг синиш холати юзага келган. Бу 
нукта биринчи критик нукта дейилади. К
2
нуктаси тезликнинг иккинчи 
критик нуктаси дейилади.

Download 1,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   85




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish