Узбекистон республикаси кишлок ва сув хужалиги вазирлиги тошкент давлат аграр университети


Тшфизчилар: Учаров А, - Узбекиетои  усимликларни  химоя  килиш института лаборатория мудири, КХ.ф.Н



Download 1,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/18
Sana29.11.2022
Hajmi1,37 Mb.
#874623
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18
Bog'liq
pdf

Тшфизчилар:
Учаров А,
- Узбекиетои 
усимликларни 
химоя 
килиш института лаборатория мудири,
КХ.ф.Н.
Зупаров М. А.
- Кдшлок хужалиги биотехнологияси ва 
фитопатология кафедраси доценти,
б.ф.н.
Мазкур услубий кулланма Тошкент давлат аграр университета укув- 
услубий кенгашининг 2014 йил 18 июлдаги №11-сонли йигилишида 
(ба&шома) мудокама этилиб, нашр этишга тавсия килинган.


КИРИШ
Кишлок хужалиги экинларини зараркунандалардан, касалликлардан ва 
бегона утлардан самарали химоя килиш куп жихдтдан малакали кадрлар 
тайёрлашга богликдир.
Усимликларни зараракунандалардан, касалликлардан ва бегона утлардан 
хдмоя килиш ишларини тугри ташкиллаштириш учун талабалар усимликларни 
х*шоя килиш фанларини чукур ^злаштиришлари лозим,
Усимликларни химоя кдаишда карантин усули катта ахамиятга эгадир. 
Чунки бу усул асосан хавфли зараркунандалар, усимлик касалликлари, бегона 
утлар, иклимий ва бошка шароитда зарар келшрадиган даражада купайиши 
мумкин булган жойларга келиб колишини олдини олиш, келиб колганда йук 
килишга каратилган давлат тадбирлари тизимини амалга оширишдан иборат
з


АМАЛИЙ МАШГУЛОТЛАРИНИНГ ТАВСИЯ 
ЭТИЛАДИГАН МАВЗУЛАРИ
1-МАВЗУ: Омборхонадаги карантин зараркунандаларнинг 
таркалиш и, морфологияси ва биологияси (2 соат)
Керак т жихозлар:
1. Лупа, бинокуляр
2. Энтомологик нина
3. Расмли жадвал
4. Х,ашаротларнинг кургазмали намуналари
5. Таркатма материаллар
Режа:
1. Пахта (гуза) куяси, картошка куяси, капр кунгизи, осиё донхури
2. Х,ашаротларнинг морфологик белгиси
3. Капалак» тухум, личинка ва гумбак тузилиши
4. Карантин кураш чора-тадбирлари
1. ПАХТА (ГУЗА) КУЯСИ
оила - умизканотлилар -
Gekchiidae
туркум - танга канотлилар - 
Lepidoptera
синф” \ашаротлар- 
Insecta
Русча номланиши: 
Хлопковая моль
Латинча номланиши: 
Pectinophora gossypiella saund
Узбекча номланиши: 
Пахта (гуза)куяси
Пахта куяси -
Pectinophora gossypiella
Saund. Рузанин г энг хавфли 
карантин ^ашароти хисобланиб, у Европада - Кипр, Греция, Италия, 
Македония, Руминия, Испания, Туркия, Югославия. Осиёда - Афгонистон, 
Бангладеш, Камбоджо, Хитой, Хиндистон, Индонезия, Эрон, Ирок, Исроил, 
Япония, Иордания, Шимолий Корея, Жанубий Корея, Лаос, Малайзия, Мьяна, 
Покистон, Филиппин, Саудия Арабистони, Шри Ланка, Сирия, Тайвань, 
Тайланд, Вьетнам, Яман. Африкада - Алжир, Ангола, Бенин, Буркино Фасо, 
Бурунди, Камерун, Марказий Африка, Чад, Кот Де Вуар, Египет, Эфиопия, 
Гана, Кения, Либия, Мадагаскар, Малавия, Мали, Мавритания, Мароко, 
Мозамбик, Нигер, Нигерия, Руанда, Сенегаль, Сейшела, Сьерра-Леоне, 
сомалия, Судан, Танзания, Того, Тунис, Уганда, Заир, Зимбабве. Америкада - 
Антигуа Барбуда ороли, Аргентина, Багама ороли, Барбадос, Боливия, 
Бразилия, Карибекс, Колумбия, Куба, Доминика, Доминикан Республикаси, 
Гренада, Гвателупа, Гална, Гаити, Ямайка, Мартиния, Мехико, Монсерат, 
Парагвай, Перу, Пуерто Рико, Санти Лучия, Китс-Невис, Винсенти, Тринидад 
Тобаго, АКД1, Уругвай, Венесуела, Вирджиния. Океанияда - Австралия,


Фижи, Полинезия, Янги Каледония, Шимолий Мореана, Папуа, Янги Гвинея, 
Шаркий Самоа ва Ванутуда таркалган.
МДХ, давлатларида руйхатга олинмаган. Капалаги 
Gekchiidae
оиласига 
мансуб $пга зарарли хавфли хашарот. Осиё, Африка, Жанубий Америка ва 
Австралия давлатларида, шунингдек Афгонистон, Эрон, Туркия давлатларида 
бошка давлатларга нисбатан кенгрок таркалган.
Пахта экиладиган худудларга тез мослашиб кетиш кобилиятига эга. 
Гузанинг барча маданий ва ёввойи навларини хдмда гулхайридошлар оиласига 
кирувчи, шунингдек каноп, бамия усимликларини кучли зарарлайди.
Зарари: Гузанинг барча генератив органларини - шона, гул, кусак, уруг 
хамда толага зарар келтиради. Зарарланган шона, гул ва бошка органлар 
бандидан куриб бошлайди ва тукилиб кетади. Дар бир усимлик органига 2-3 
тадан личинкалари урнашиб олади ва уни усишдан тухтатади, натижада пахта 
толаси яроксиз холга келади ёки усимлик органлари бутунлай нобуд булади. 
Зарарланган уруглар тулик ривожланмайди, унувчанлиги камайиб кетади.
Ташки куринншн: Капалаги канотларини ёзганда 15-20 мм катталикда. 
Олдинги канотларини ранги оч-жигарранг тусда, устида кичкина кора доглари 
бор. Кднотларининг ранги узгарувчан ва кирраси тиник-рангсиз, Орка 
канотлари, олдинги канотларига нисбатан кенгрок. Канотлари эркагида оддий 
ва ургочисида уч катор к)финишга эга.
Корин кисмининг охирида саргиш - жигарранг туклари бор. Эркаги ва 
ургочиси бир-биридан генеталияси ва илгаклари билан фарк килади.
Тухуми: Чузинчок - овалсимон, узунлиги 0,4-0,6 мм, эни 0,2-0,3 мм, 
кобиги камалаксимон, марваридсимон - тиник ок рангда.
Личинкаеи: 
Танасининг ранги 
оч 
жигарранг, 
кизгиш 
чизикда 
сегментлардан иборат.
Янги тухумдан чиккан личинкалар рангсиз, узунлиги 1-2 мм, етук 
личинкалари - кизгиш рангда, узунлиги 12-15 мм, сохта оёкларида 15-17 дона 
илгакчалари бор.
5


Личинкалар узок в акт диапауза холатида туриш кобилиятига эга булиб 
нокулай шароитларда хам хаётчанлигини саклаб колади.
Гумбаги: Катталиги 10 мм, жигарранг тусда, корин кисмида киска 
илгаксимон эгилган усимтаси бор.
Биологам хусусиятлари: Личинкаеи дала шароитида - тукилган 
кусаклар, уруглар, гуза пояси ва бошка усимлик колдикдарвда кишлайди. 
Хитойлик энтомологларнинг маълумоти буйича дала шароитида факат 0,75% 
личинкалар кишлайди, колган 
99%
личинкалар омборхоналарда» уругларда, 
пахта тозалаш заводларида, ёг заводлари омборхоналарида, пахта хом ашёси ва 
уругликлар сакланадиган жойларда, жин аппаратидан чиккан чикиндиларда, 
пахтани тозалагандан кейинги чадитларда, тарал&рда кишлаб колади.
Личинка ривожланиш давомида 3 марта пуст ташлайди ва 4 ёшни 
утайди, Биологик хусусиятлари буйича личинка узок муддат» яъни 2-2,5 
йилгача диапаузада булиши мумкин. Бу муддат давомида личинкалар нокулай 
об-хаво шароитларйга мослашиб, хаётчашшшни саклаб колишга имконият 
яратилади.
Кдшлаб чиккан личшкалардан хаво харорати 20°С булганда, имаголар 
чикади. Кшалаклар 14-20 кун яшайди. Уругланган ургочи капалак 1 та ва ундан 
купрок тухумни шона, гул, к^сакларга куяди, щёти давомида жами 500 дона 
уруг куяди. Уруглар дан 3-12 кун деганда личинкалар чикади. Тухумдан чиккан 
личинкалар ^симликларнинг $ша жойини кширади, озиклашш давомида 
кусакдаги толани сифатини бузади ва хосилдорликка катта зарар келтиради,
Личинкалар 9 кундан 30 кунгача озикланиб ривожланади, Озикланиб 
булгандан 

Download 1,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish