Узбекистон республикаси кишлок ва сув хужалиги вазирлиги тошкент давлат аграр университети



Download 1,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/18
Sana29.11.2022
Hajmi1,37 Mb.
#874623
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   18
Bog'liq
pdf

7.ТУРТ НУКТАЛИ К^НГИЗ
оила - донх>ф кунгизлар - 
Bmchidae
туркум - катгикканотлилар - 
Coleoptera
синф - хашаротлар- 
Insecta
Русча номланиши: 
Четырехпятнистая зерновка
Латинча номланиши: 
Callosobruchus maculatus F.
Узбекча номланиши: 
Tyjmi нуцтали кунгнз
Бу кунгиз ловия, мош, нухат, бурчок, зигир, ясмик уруглари ичидаги 
моддани кемириб ейиши билан зарар етказади, Шикастланган донларнинг, 
униш даражаси 75% гача пасаяди ва турт нуктали кунгизнинг чикиндилари 
билан ифлосланган донлар овкат учун ярамайди.
Афгонистон, Хиндистон, Индонезия, Узок Шарк, Жанубий, У рта ва 
Шаркий Европада, Урта ва жанубий Африкада, Маврикия оролида, 
Узбекистонда омборларда 1978 йилдан бери таркалиб келяпти. Асосан хозирги 
кунда 
Жиззах, Сирдарё, Тошкент вилоятларида ва Тошкент шахрида 
таркалган.
Турт нуктали кунгиз: I - кунгизи ва унинг зарари. 2- дон ичидаги гумбаги
Тзфт нуктали донхур кунгиз хашаротлар синфи, кунгизлар туркуми 
ва 
донхурлар оиласига 
мансуб булиб, ловия, тикон дарахти, нухат, кабутар 
нухати, ясмик, мош ва бошка дуккакли усимликларга катта зарар етказади.
Кунгизнн танаси калта, овал шаклда, ранги кизгиш кунгир, 
каноти 
устлари буйлаб гуж жойлашган калта туклардан иборат, кора ва оч рангли 
догчалар утади. Олдинги канотида 4 та ок тусли белгилари бор. Оркасининг
17


олд кисмининг асосий учига нисбатан кенгрок. Кейинги болдирларининг ички 
томонида тишчалари бор. Кунгазнинг, тана узунлиги 2,5-3,5 мм келади.
Эркак кунгизларнинг муйловлари тароксимон шаклда, 8-10 бугимли, 
ургочиларининг муйловлари эса тасбехсимон шаклда. Ана шу белгиларига 
караб эркак ва ургочиларини билиб олиш осон. Канотлари туртбурчаксимон оч- 
жигарранг, ощ ш тукчалар билан копланган.
Тухуми ялтирок, окиш рангда, чузинчок овал шаклида 0,7-0,46 мм 
узунликда.
Личинкаеи оч саргиш рангда, узунчок булиб 4 мм узунликда, кичкина 
бошли, кукрак кисмига томон эгшшб туради, 3 жут оёклари мавжуд,
Гумбаги 
- оч сарик рангда* узунлиги 2,5-3,5 мм катталикда булади.
Вояга етган кунгиз холатида омборлардаги, шунингдек далаларда янчиш 
вактида ерга тукилган нухатлар ичида кишлайди. Кукламда кунгизлар нухат 
уругларини кемириб тешиб, ташкарига чикади. Ургочи кунгиз тухумларини 
нухатнинг ёш кУзокларига, уз танасидан чикарган ва тез куриб колган суюк 
томчи устига кУяди. Тухум куйиш даври икки хафта давом этади. Битта ургочи 
кунгиз уртача 20 кун давомида 100 тагача тухум куяди. Кунгиз уртача 12, 
баъзан 36 кунгача яшайди, тухумдан вояга еткунгча даври учун харорат 30°С 
булса 18 кун ©тарли, Агар 18°С булса 40-48 кун давом этади. Кишда бу давр 3-4 
ой давом этиши мумкин.
Тухумлари урта хисобда 8, личинкалари 17, гумбаклари 7 кунда 
ривожланиб 
булади.
Турли шароитда бу заракунанданинг туда ривожланиши 18-60 кунгача 
давом этади. Ловиянинг битта дони ичида бир неча личинка етилиши мумкин,
Бу зараркунандалар омборларда йилига бир неча бугин, нокулай иклим 
шароитида битта бугин беради, Хдрорат етарли даражада юкори булганда 
кишки уйкуга кирмасдан ривожлана олади.
Турт нуктали донхур асосан зарарланган дон оркали атрофга таркалади.

Download 1,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   18




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish