Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


Юридик жавобгарликни белгилашнинг асосий мацсади



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet547/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   543   544   545   546   547   548   549   550   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

Юридик жавобгарликни белгилашнинг асосий мацсади жазолаш эмас, 
балки хукук умумий макрадларининг муайян ифодасига кдратилган 
булиб, улар ижтимоий муносабатларнинг мустахдамланиши, тартибга 
солиниши ва химоясида узининг ифодасини топади. Бу макрадлар уз 
навбатида хукукнинг тартибга солувчи (регулятив) ва курикдовчи функ- 
циялари амалда булишини белгилайди. Юридик жавобгарликнинг асо­
сий функцияси крнунийлик ва хукук-тартиботни мухофаза кил ишдан 
иборат. Муайян хукукбузарга нисбатан жавобгарликнинг кулланиши 
бирмунча тор макрадни, яъни айбдорни жазолашни кузлайди. Бу би­
лан давлат узининг мажбурлов чораларини амалга ошира туриб, яна 
бошкд бир макрадни кузда тутади — бу макрад келажакда хукукбузар- 
ликни содир этишнинг олдини олишга ёки бу хдкда огохдантиришга 
кдратилган булади.
543


ДАВЯ АТ ВА ХУКУК, НАЗАРИЯСИ
Бу макрадлар, уз навбатида, жавобгарликнинг ижтимоий вазифа- 
ларини белгилаб беради. Куп йиллар мобайнида олимлар юридик жа­
вобгарликнинг макдади ва принциплар хусусида фикр-муло^аза юри- 
тиб, умумий тухтамга келганлар, дейиш мумкин. Бу нукдаи назарни
Ч. Беккариа шундай баён этган: «... \е ч бир жазо алоздца фукдро ёки 
купчиликнинг бир киши устидан зуравонлик ишлатиши ифодаси 
булмаслиги учун у ошкора, тезкор, мукдррар, к,онунда курсатилган 
барча кулланиши мумкин булган чоралар ичида энг енгили, содир 
этилган жиноятга мутаносиб булиши лозим»1. Юридик жавобгарликни 
белгилагцда куй идаг и принципларга амал кдлинади:
Одиллик — айбдор булмаган шахсларнинг жавобгарликка тортили- 
шига йул куймаслик ёки содир этилган к^илмишнинг исботланиши 
зарурлигини талаб этади, шунингдек кулланилаётган жазо содир этил­
ган жиноятга мутаносиб булиши лозим.
Крнунийлик хукук; к;оидалари талабларини кдтъий ва аник, жорий 
этишдан иборат булиб, юридик жавобгарликка нисбатан бу талаб фа- 
кдт ваколатли давлат органлари томонидан крнунда белгиланган асос- 
ларда х^мда урнатилган тартибда амалга оширилади. Бунда муомалага 
лаёкдтли шахсга нисбатан у хукукда зид хатти-харакат кддган такдир- 
гина жазо кулланилиши лозим.
Гуманизм (инсонпарварлик) — юридик жавобгарликка тортиш жара- 
ёнида крнунда назарда тутилмаган усуллар, яъни кдшнокда солиш
жисмоний азоб бериш каби инсоннинг шаъни ва к;адр-кдшматини 
камситувчи х;олатларга йул куймасликни талаб этади, айник;са жазо 
тайинланаётган вакдда инсон хукукдарининг олий кддрият эканлиги 
эътиборга олиниши лозим.
Жазонинг асосланганлиги — бунда жазо тайинлаш вакдида суд ишни 
дар томонлама чукур урганиб, тахдил кдлиб, айбини исботлаб кейин 
жазо тайинлаши лозим.
Мацсадга мувофикршк принципы содир этилган кдлмишга нисбатан 
жавобарликнинг мукдррарлигини англатади, чунки белгиланган жазо 
юридик жавобгарликнинг макрадига мувофик, булиши лозим.

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   543   544   545   546   547   548   549   550   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish