мутахассислар томонидан яратилган ва ривожлантирилган эди. Мусул
мон
ХУХУХИ
меъёрларининг каттагина хисми — унинг назарий ишла-
ниши якунидир. Бунинг устига, агар таълимот аввал бошида муайян
Ходисалар буйича ечимлар берган булса, кейинчалик у хар хандай
муайян
х У Х У Х И й
нормани хуллашда бошлангич нухта сифатида тан
олинадиган умумий, мавхум хоидаларни шакллантира бошлади.
Куръон, мусулмон ХУХУХшунос илохиётчилар ижоди булган сунна,
ижмо, хиёс — мусулмон ХУХУХИнинг шубхасиз, асосий манбаларидир.
Айрим тадхихотчилар бу ХУХУХ манбаларига мусулмон хУХУХшуносла-
ри ишлаб
чи ххан
шариат (хидоя), урф-одат, юриспруденция (амал),
Хонун нормаларини хуллаш буйича хулланмани хам киритадилар.
Лотт Америкаси давлатлари хуцуций тизими.
Бу давлатларнинг
ХУХУХИ уз асосига кура кодекслаштирилган. Хозирда Европаникига
ухшаш кодекслар мавжудлиги учун Лотин Америкаси давлатлари
464
XIX Б О Б . ХОЗИРГИ ДУНЁ ХУКУКИЙ ТИЗИМЛАРИ
ХУХУХИЙ тизимларини роман-герман ХУХУХИЙ тизимига яхин, деб хдсоб-
ланади. Бопща ухшаш томонлари йух. М асалан, уларда ХУХУХ нормала-
ри йух. Одат ХУХУХининг Л отин Америкаси ХУХУХининг манбаи сифа-
тидаги роли давлатдан-давлатга утган сайин узгариб борган. Аргенти-
нада у анча куп, Уругвайда, аксинча, оз. Л екин умуман бу ёрдамчи
ХУХУХ манбаидир. Европа хитъасида у крнунда курсатилган холларда
ишлатилади. Лотин А мерикасининг туртта давлати: Аргентина, Бра
зилия, Венесуэла ва М ексика федератив давлатлар хисобланади. Улар-
нинг ХУХУХ тизимида федератив хонунчиликнинг таркиби амал кдлади.
Лотин Америкаси давлатларининг конституциялари америкача бопща-
рув ш акли, президентлик республикаси ва бошха холатларни узлаш-
тирган. Ш уни алохида таъкидлаш жоизки, АК^Ш дан ф арх хилиб, Л о
тин Америкаси давлатлари учун конституциявий бархарорлик тула хос
эмас. Масалан, Венесуэлада 168 йил ичида, яъни биринчи Конститу
ция хабул хилинган вахт ичида 20 та, Боливияда эса, 152 йил ичида
21 та Конституция хабул хилинган. Лотин Америкаси давлатлари суд
тизимини АКД1 тажрибасидан олиб шакллантирган, лекин АКДИдан
фархли равищца уларда суд амалиёти ХУХУХ хисобланади.
Скандинавия халцларининг хуцуц тизими.
С кандинавиянинг Ш ве
ция, Норвегия, Д ания ва Ф инландия давлатлари мазкур ХУХУХ тизи
мига риоя хиладилар. Рим ХУХУХИ бошкд ХУХУХ тизимига нисбатан
Скандинавия ХУХУХ тизимида кам урин тутади. С кадинавия давлатла-
рида Ф ранциянинг фухаролик кодекси ёки герман фухаролик тузукла-
ри каби кодекслар мавжуд эмас ва булмаган хам. Уларда суд амалиёти
Европа хитъаси мамлакатларига нисбатан мухим урин тутган. 1683 йилда
Данияда хабул хилинган «хирол Кристиан V кодекси» (у 1687 йилда
Н орвегияда «Норвегия ХУХУХИ» ном и билан амал хилган) ва 1734
йилги «Швед давлатлари хонунлари кодекси» каби икки хонунчилик
хужжати, икки кодекс С кандинавия хУХУХининг шаклланишида бош-
лангич нухга булган.
К одиф икацияланган хонунчилик С кандинавия ХУХУХининг катта
хисми булмаган. Масалан, Норвегия ва Д ания суд амалиётининг ХУХУХ
манбаи сифатвдаги катта ахамиятини курсатувчи ани х ёндашув куза-
тилади. Ш вецияда хам суд амалиёти катта урин тутган. Бу бевосита
465
Do'stlaringiz bilan baham: |