Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


Мусулмон хукукд мустахдам тизимга эта булган, рад кддиш мум-



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet444/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   440   441   442   443   444   445   446   447   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

Мусулмон хукукд мустахдам тизимга эта булган, рад кддиш мум- 
кин булмаган далилларга асосланади. Мусулмон хУКУКшунослари му- 
айян даражада тасодифий ёки ноаник, булган хамма нарсаларни 
крра-
К, а р а н г: Теория государства и права / Под ред.проф.В.К. Бабаева. — М., 2006. С. 606.
4 6 2


XIX Б О Б . ХОЗИРГИ ДУНЁ ХУКУКИЙ ТИЗИМЛАРИ
лайдилар. Мусулмон хУКУКшунослари томонидан шакллантирилган 
хукукдш нормалар 
уз 
тузилишларига кура доимо тапщи далилларга 
асосланади1.
Ислом акдцаларига мувофик;, мусулмон ХУКУКИ Аллох каломи асо- 
сида шаклланган кридалар мужмуидир. Ислом диний доктринасида 
Мухаммад (с.а.в.) пайгамбарнинг шахси мухим урин тутади. Унинг 
хаёти ва фаолияти мусулмон хукукдиинг маъно-мазмунини тушунти- 
ришда белгиловчи ахамият касб этади.
Исломшунос олимларнинг фикрича, мусулмон ХУКУКИ таркибида 
иккита узаро боглик, меъёрлар гурухи Куръон ва Суннанинг юридик 
йул-йурикдари мавжуд.
Мусулмон 
хукукининг
асосий манбаи сифатида Аллохнинг уз пай- 
гамбарлари ва элчиларидан охиргиси Мухаммад алайхиссаломга йулла- 
ган вахийлардан нозил булган Куръон
 
эътироф этилади. Куръон ХУКУК 
кодекси эмас. Куръондаги юридик характердаги кридалар, бир томон- 
дан, кодекс тузишга камлик кдтади, иккинчи томондан, бу меъёрлар 
орасида мавхум диний ва ахлок^ий йул-йурикдар шаклидаги умумий 
кридалар купчиликни ташкил этади. Унинг таъсир курсатиш чоралари 
хам талайгина булиб улар тилга олинса-да, айрим холлардагина жазо- 
лайдиган даражага келтирилади.
Мусулмон хУКУКИнинг иккинчи манбаи Мухаммад алайхис-салом 
мулохазаларидаги илохийлаштирилган ходисалар таъсирида келиб чик- 
к;ан огзаки ривоятлар мажмуи — суннадир.
Мусулмонлар Куръон ва сунна юридик меъёрларининг келиб чи- 
К.ИШИ илохий булиб, асло узгармасдир, деб хисоблайдилар. Пекин, 
хаётда ижтимоий муносабатларнинг барчаси хам Куръон ва суннага 
боглик, эмас. Куръондаги 6200 дан ортик, оятнинг аксарияти диний- 
ахло^ий масалаларга тааллукди булиб, айрим маълумотларга кура эса 
250 таси хукукий хусусиятга эгадир. Бу номутаносибликни тулдириш 
хам мусулмон хУКУКий таълимотининг давомчилари булган мусулмон 
илохиётчи-фик,хларига ишониб топширилган эди. Улар Куръон ва сун-

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   440   441   442   443   444   445   446   447   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish