Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


 -§ . Давлат боищаруви шакли



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet83/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

2 -§ . Давлат боищаруви шакли
Давлатнинг мокиятини тушунишда давлат бошкаруви шакли ало- 
х;ида ахдмиятга эга. Бошкарув шакли давлат коки м пяти ни ташкил этиш 
тартиби ва мазмунини англатади.
Давлат бошкаруви шакли инсониятни кадимдан кизикуириб кел- 
ган. Бунда давлатни ким бошкаради, давлат кандай бошкарилади деган 
масалаларга ва унинг бошкариш шаклларига Афлотун, Арасту, Форо- 
бий, Монтескье, Локк, Руссо ва бошка мутафаккирлар уз асарларида 
алокида эътибор каратганлар. Бошкарув шакли деганда, олий давлат
87


ДАВЛАТ ВА ХУКУК НАЗАРИЯСИ
хокимияти, унинг идоралари ахоли билан узаро муносабати, ахоли- 
нинг ушбу идораларни шакллантиришда иштирок этиш даражаси ту- 
шунилади.
Бошкдрув шаклига кура, давлатлар монархия ва республикага були- 
нади. «Монархия» юнонча суздан олинган булиб («топов» — бир, 
«агНе» 
- хокимият), якка хукмронлик, якка хокимиятчилик деган 
маънони англатади.
Монархиянинг хуйидаги белгилари мавжуд:
— монарх давлатни шахсийлаштиради;
— монарх таищи ва ички сиёсатда давлат бошлиги хисобланади;
— монарх давлатни узи якка бошкдради;
— монарх хокимияти мухаддас ва дахлсиз деб эълон кдлинади;
— хокимиятни урнатиш ва кдбул хилишнинг алохида тартиби мав­
жуд;
— монарх уз бошхарув фаолияти натижаси учун юридик жихатдан
жавобгар булмайди.
Монархия олий хокимият халх томонидан сайлаб куйилган орган- 
ларга эмас, балки мерос тарикдсида эгаллаган подшо-хукмдорга те- 
гииши булади. Монархия бошкдрув шаклига асосланган давлатларда 
мамлакат бошликдари император, хон, подшо, султон, хирол, хиро- 
лича, амир, шох ва бошкд шу каби номлар билан аталади.
Монарх давлатни танхо хокимлик асосида бошхаради. Албатта, бу 
давлатнинг барча ишларини унинг бир узи хал этар экан, деган маъ­
нони билдирмайди. Турли давлат органларида хизмат хилувчи куп сон- 
ли маслахатчилар, вазирлар, амалдорлар давлат ишларини бошхариш- 
да иштирок этади. Айни пайтда, энг мухим давлат ишлари буйича 
монархнинг узи хукм чихаришига тугри келади. У давлат хокимияти- 
нинг тулахонли суверен эгасидир. Монарх хокимияти олий махомга 
эга булиб, у мустахилдир. У — давлатдаги олий хокимият сохибидир. 
Монархия хокимияти ворислик асосида бир авлоддан иккинчи авлод- 
га мерос булиб утади. Хокимиятни бир шахсдан иккинчисига утишига 
халхнинг хеч хандай алохаси булмайди, хокимиятнинг хукмдор томо­
нидан эгалланиши ва унинг фаолият курсатиши махсус маросимлар 
орхали амалга оширилади. Монарх мудцатсиз, умрбод хокимият эгаси
88


IV БОБ. ДАВЛАТНИНГ ШАКЛЛАРИ
х,исобланади. Пекин, монархлар ардариб ташланганлиги, улдирилган- 
лиги, бошкд киш ил ар билан алмаштирилганлигига тарихда мисоллар 
куп. Монарх сиёсий бошкдрувда масъулиятдан озод ^исобланади, яъни 
у уз бошкдруви натижалари учун юридик ва сиёсий жавобгар хцсоб- 
ланмайди. Хукмдор к,оидага кура, куролли кучларнинг бош кумондони 
хрсобланади. Масалан, 1809 йилдаги Швеция давлат бошкдруви тугри- 
сидаги крнунда Кдролнинг хатти-х,аракатлари крнунга кирмайди, деб 
курсатилган.
Монархиянинг уч тури мавжуд: мутлац монархия, чекланган мо­

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish