Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet332/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   328   329   330   331   332   333   334   335   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

лат) л&цуц сохрси эгаллайди. Бу хукук, тармоги давлатга оид энг му- 
>дим, асосий муносабатларни тартибга солади ва шу боне унинг нор-
352


XV Б О Б. ХУКУК ТИЗИМИ ВА К.ОНУНЧИЛИК ТИЗИМИ
маларида бошкд ХУКУК сохалари учун негиз — пойдевор буладиган 
коидалар мустахкамланган. Унинг асосий нормалари Узбекистан Рес- 
публикасининг Конституцияси ва бошкд крнунчилик хужжатларида 
мустахкамланган. Конституциявий хукук, нормалари Узбекистоннинг 
конституциявий тузуми асосларини, шахснинг хукук^й холати, давлат 
хокимиятининг олий ва махаллий органлари, фукдроларнинг узини 
узи бопщариш органлари фаолияти асосларини ва давлат тузилишига 
оид бошкд масалаларни мустахкамлайди. Давлат тузумига оид муноса- 
батлар бевосита конституциявий хУКУкринг объекта хисобланади. Бу 
ХУкук; тармоги усулининг мазмуни — таъсис этиш, мустахкамлашдан 
иборатдир. Таъквдлаш жоизки, мазкур ХУКУХ нормалари, асосан, ги­
потеза ва диспозициядан иборат тузилмага эга булиб, улар да аник, 
санкция мустахкамланмаган. Айни пайтда, Конституциянинг баъзи нор­
малари тугридан-тугри амал квдиши, кулланиши мумкин.
Маъмурий цуцуц конституциявий ХУКУК билан мустахкам боглик, 
булган хукук, тармоги хисобланади ва у ижро этувчи хокимиятни амал- 
га оширишда вужудга келадиган бонщарув муносабатларини тартибга 
солади. Бу хукук тармоги нормалари давлат органлари, жамоат бир- 
лашмалари ва мансабдор шахсларнинг бонщарув, ижро этиш хамда 
фармойиш бериш билан боглик, фаолиятини тартибга солади. Бопща- 
рув, ижро этиш ва фармойиш бериш функциясини амалга оширувчи 
органлар, жумладан, Президент девони, Хукумат, вазирликлар, дав­
лат кумиталари, махаллий органлар маъмурияти тегишлича ваколатлар 
билан таъминланган. Икдисод ва маданиятнинг сохалари, саноат, кдш- 
лок, хужалиги, фан ва маориф, согликди сакдаш ва ижтимоий таъми- 
нот, мудофаа ва хавфсизлик каби масалалар бу ХУКУК тармогининг 
объекти булиб хисобланади.
Мазкур тармокринг ижтимоий муносабатларни тартибга солишда 
куллайдиган усули хокимият ва буйсуниш, императив характердаги 
буйрукдар, лавозими ва даражасига асосланган погонама-погона буйсу­
ниш, топширилган соха учун якка тартибдаги жавобгарлик кабилар- 
дан иборат.

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   328   329   330   331   332   333   334   335   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish