Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


хУХУХнинг объектив равишда



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet329/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   325   326   327   328   329   330   331   332   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

хУХУХнинг объектив равишда 
шакл- 
ланган ички тузилиши 
булиб, 
у 
харакатдаги, узаро бир-бири билан 
богланган 
барча 
юридик 
нормалар, институтлар ва 
хукух 
тармокдари- 
ни уз ичига олади, 
ички узвийлик ва айни пайтда, 
тартибга соладиган 
муносабатларнинг 
хусусиятларидан келиб чихадиган 
фаркдар билан 
тавсифланади.
ХУХУХ 
тизими таркибидаги энг йирик тузилма 
— 
уукУК тармот- 
дир.
Х.УХУХНИ 
тармокдарга ажратиш икки мезон, яъни ууцуций тар­
тибга солишнинг предметы
 
ва ууцущй тартибга солишнинг усули (мето­
ды)
 
орхали амалга оширилади.
2 -§ . Хухухий тартибга солиш предмета ва услуби — 
хухухни тармох ва институтларга ажратиш мезони
Х
ухух
тизимини тармокдарга ва институтларга булиш кимнингдир 
хохиши ёки олимлар ва давлат арбобларининг истаги эмас. Бу жамият- 
да мавжуд турли-туман ижтимоий алохалар табиатидан келиб чикувчи 
объектив заруриятдир. Объектив хуХУХни нима учун таркибий хисм- 
ларга булиш зарур, деган саволга XX аср бошларида Г.Ф. Шершеневич 
шундай жавоб берган эди: «Назарий жихатдан ёндашганда, ХУХУХ нор-
349


ДАВЛАТ ВА ХУКУК НАЗАРИЯСИ
маларининг табиатидан келиб чикувчи ички фаркданиш (булиниш) 
мавжуд ва у тегишли таснифлашни талаб кдяади. Педагогика нукдаи 
назаридан эса улкан ва доимо кенгайиб борадиган хуку*У*й материал- 
ни кисмларга ажратмасдан урганиш мумкин эмас. Ва нихоят, амалий 
нукдаи назардан Караганда, турли бошкдрув органлари, айник,са, суд- 
лар турлича нормалар билан иш курганда уларнинг муайян тааллукди- 
лигини белгилаш учун кдтъий мезонлар зарур булади. Ушбу сабаблар- 
нинг барчаси фан томонидан хукукни таснифлашга булган интилиш- 
ни окдайди»1.
Утган XX асрда хукукнинг оммавий хукукда ва хусусий хукукда 
булиниши бутун дунёда (собик, Совет Иттифок,идан ташкари) эъти- 
роф этилди. Айни вакдда, уни тармокдар ва институтларга ажратиш 
Хам сакданиб кодди. Бу тасниф мезонлари ХУКУК^Й тартибга солиш- 
нинг предмети ва методидир.
Хукухий тартибга солиш предмети деганда, ХУХУХ бевосита тар­
тибга соладиган нарса, яъни, ижтимоий муносабатлар тушунилади. 
Ижтимоий муносабатлар уз хусусиятига кура, юридик нормалар урта- 
сида алохида алок,адорликни вужудга келтиради, уларни якднлашти- 
ради. Шу боис хукукий тартибга солиш предмети ХУКУК нормаларини 
маълум тармокдд ажратиш, гурухлашда асос булиб хисобланади. Хукукдгй 
тартибга солиш предмети тузилмаси куйидаги элементларни уз ичига 
олади:
а) ХУКУХИЙ тартибга солиш предмети субъектлари (индивидуал ва 
жамоа);
б) субъектларнинг хулк-атвори, хатги-харакати;
в) атроф-мухит объектлари: нарсалар ва ходисалар — булар юзаси- 
дан инсонлар бир-бирлари билан муносабатга киришадилар ва маълум 
манфаат юзасидан уларга кизикиш билдирадилар;
г) муайян муносабатнинг пайдо булиши ва бархам топишининг 
бевосита сабабчилари булган ижтимоий фактлар: ходиса ва харакат- 
лар.
Демак, хуцуций тартибга солиш предмети — хукукий таъсир дои-

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   325   326   327   328   329   330   331   332   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish