Узбекистон республикаси халк таълими вазирлиги муцимий номидаги кукон давлат



Download 437,79 Kb.
Pdf ko'rish
bet2/4
Sana27.06.2022
Hajmi437,79 Kb.
#709375
1   2   3   4
Bog'liq
курс иши йўриқнома

Биринчи материалларда
библиографик карточкалардаги ёзувлар цитаталар, 
микрофильмлар, тадкикот муаммосига дойр алфавит каталог киради.
Иккинчи материаллар
илмий ёки методик манбадаги маълумотларни 
аналитик- синтетик кайта ишлаш натижаси булган ёзувлар,режалар (содда ва 
мураккаб), 
график-схемалар, 
мустакил 
равишда 
тузилган 
предмет 
курсаткичлар, аннотация, тезис, конспект ва бошкалардан иборат булади.
Учинчи материалларда
биринчи ва иккинчи материаллар умумлаштирилади. 
Унинг мазмуни киска тафсилот куринишида булиб, унда мавзуга дойр 
олдиндан маълум булган илмий далиллар, конуниятлар, назариялар, 
тушунчалар умумлаштирилади.
Тафсилотни тузишдан аввал мавзуга дойр асосий тушунчаларни 
аниклаштириш лозим. Чунки адабиётларда турли муаллифлар томонидан 
турлича талкин килинаётган атама ва тушунчалар курс ишининг бошидан 
охиригача бир маънода тушунилиши зарур. Тушунча ва атамалар 
белгиланганидан 
сунг 
уларнинг 
изохи 
куйидаги 
манбалардан 
аниклаштирилади:
а) 
энциклопедиялар (масалан, педагогик, психологик, философик ва 
бошкалар);
6


б) изошли лугатлар: умумий («Узбек тилининг изохли лугати» 3 том) ва 
махсус (масалан, педагогик, психологик, социологик);
в) тадкикот мавзусига дойр асосий дарсликлар ва монографияларнинг 
мундарижаси хдмда фани.
Тушунчаларнинг изохи топилганидан сунг алохида варакаларда хайд 
килинади ва тахлил, киёслаш, таснифлаш, умумлаштириш усуллари 
ёрдамида мазмунан кайта ишланади.
Тадкикот мавзу буйича тафсилот ёзишда камида 20 та манбадан 
фойдаланиш тавсия этилади.
Кейинги боскичда тажриба-синов ишининг тавсифи берилади. Бунда 
илмий-методик маълумотлар билан бирга, даре ишланмалари берилиши 
шарт. Тажриба ишида фойдаланилган материал хам изохланади. Агар ушбу 
материал предметлар тасвиридан иборат булса, у матнга ёки иловаларга 
киритилади. Шунингдек, бу ерда кандай асбоб, аппарат, ускуналардан 
фойдаланилганлиги курсатилади: ишнинг барча боскичлари тавсифланади, 
тажриба-синов 
ишида 
катнашчиларга 
берилган 
курсатмалар 
хвм 
келтирилади. Синов натижаларида аникланган маълумотлар кайси усулда 
кайта ишланганлигини алохида курсатиш яхши натижа беради.
Тажриба-синов ишининг натижалари жадвал, график, диаграмма 
куринишларида такдим килинади. Жадвал, расмлар остига киска тарзда 
изохлар келтирилиши лозим. Барча кургазмалар тартиб билан берилади. Шу 
жойда, шунингдек, огзаки хисоботлардан хам намуналар бериш мумкин. 
Ишдаги энг мухим нукталардан бири хулосаларни мухокама килиш жараёни 
хисобланади. Бунда куйидаги саволларга жавоб топиш зарур: Нима учун 
шундай булди? Бунининг сабаблари нимада? У ёки бу далилни нима билан 
изохлаш мумкин? Ишнинг бу боскичида бошка муаллифлар томонидан 
олинган назарий ва амалий хулосаларни жалб килиш, яъни улар билан уз 
шахеий хулосаларини киёслаб куриш, олинган маълумотларни тушунтириш, 
изохлаш зарур булади. Натижалар асосий матнда кандай тартибда берилган 
булса уларни шу тартибда хулосалаб курсатиш лозим.
Курс ишининг хажми А 4 форматдаги 15-20 варакдан иборат булади. 
Хдр бир сахифада 30 та сатр, хар бир сатрда 60 та белги (сузлар орасидаги 
утишлар ва тиниш белгиларини хисоблаган холда) булиши керак. Унгдан- 
Зсм, чапдан - 1 см, юкоридан 2,5 см, пастдан - 2,5 см жой колдирилади. 
Сарлавха ва сарлавхачалар асосий материалдан 3 
интервал хажмда 
ажратилади ва босма харфлар билан ёзилади.
Иш мантикий изчилликда, адабий тилда ёзилади. Унда мураккаб кушма 
гаплардан, шунингдек, 
ута 
содда гапларни ишлатиш максадга 
мувофик 
эмас.

Download 437,79 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish