КУЧЛИ ТАЪСИР ЭТУВЧИ ЗАҲАРЛИ МОДДАЛАРНИНГ (КТЭЗМ) ТУРЛАРИ ВА АСОСИЙ ФИЗИК-КИМЁВИЙ ХУСУСИЯТЛАРИ ВА ТАЪСИР ҚИЛУВЧИ ОМИЛЛАРИ.
УМУМИЙ МАЪЛУМОТЛАР
Вилоятимиз ҳалқ хужалигида, саноатнинг турли тармоқларида фаолият юритувчи корхоналар ишлаб чиқариш жараёнида турли хил (КТЭЗМ) лардан фойдаланади. КТЭЗМ дан фойдаланиш, ишлаб чиқариш ёки транспортировка қилиш жараёнида турли сабабларга кўра турли даражадаги ФВлар юзага келиши мумкин.
Ўз ишлаб чиқариш жараёнида КТЭЗМ лар ишлаб чиқарувчи, улардан фойдаланувчи саноат корхоналари кимёвий хавфли объект лар дейилади.
Кимёвий хавфли объект - авариялар содир бўлиши ёки бузилиши натижасида КТЭЗМларнинг атроф – муҳитга тўкилиши ва тарқалиши оқибатида одамларнинг, ҳайвонларнинг ва ўсимликларнинг оммавий захарланиш ҳолатларини келтириб чиқарадиган халқ хўжалиги объектидир.
КТЭЗМ лар- ҳавода ёки жойларда белгиланган миқдордан ортиб кетганда одамлар соғлигига салбий таъсир этувчи ёки ўлимга олиб келувчи моддалардир.
КТЭЗМ лар билан боғлиқ авариялар кимёвий хавфли объектларда КТЭЗМ ни транспортировка қилиш жараёнида юз беради ва ишчи-хизматчилар, ҳамда, объект яқинида яшовчи аҳоли соғлиги ва турмуш тарзига таъсир этади ёки одамларнинг қурбон бўлишига олиб келади.
Вилоятимиз ҳалқ хужалиги ва саноат корхоналарида қўйидаги КТЭЗМ лар кенг куламда ишлатилади: хлор, аммиак, кислоталар, олтингугурт ангидриди, сиан кислотаси, водород фторид, хлорпикрин, нитробензол, водород сулфид, акрил кислота нитрили, ўювчи натрий, толуол ва турли эфир лар.
ИҚТИСОДИЁТ ОБЪЕКТЛАРИДА ИШЛАТИЛАДИГАН КТЭЗМЛАРНИНГ
ТАСНИФЛАНИШИ
Кимёвий хавфли объектларни таснифлашда ушбу объектларда авария юз берган холларда кимёвий зарарланган ҳудудга тушувчи аҳоли сони бош омил булиб з;исобланади.
Кимёвий зарарланган х;удудга 75 минг аҳоли тушадиган объектлар биринчи тоифали кимёвий хавфли объект ҳисобланади.
Кимёвий зарарланган ҳудудга 40 мингдан 75 минггача аҳоли тушадиган объектлар иккинчи тоифали объектлар ҳисобланади.
Кимёвий зарарланган ҳудудга 40 мингдан кам аҳоли тушадиган объектлар учинчи тоифали объектлар ҳисобланади.
Кимёвий зарарланиш объект ҳудуди доирасидан ташқарига чикмайдиган объектлар туртинчи тоифали объектлар ҳисобланади.
Барча КХОлар хавфлилик даражасига караб 3 гурух;га булинади. Уларнинг хавфлилик даражасини белигилашда барча КТЭЗМлар учун эталон сифатида хлор олинади. Масалан: аммиак учун Кэкв.-10, водород сулфид учун-Кэкв.-10, олтингугурт ангидриди учун - Кэкв.-ЗО га тенг:
1-даражали хавфли объектлар -250 тонна ва ундан куп хлор сакловчи корхоналар.
2-даражали хавфли объектлар - 50 тоннадан 200 тоннагача хлор сакдовчи корханалар.
3-даражали обьектлар - бу обьектларда 0,8 тоннадан 30 тоннагача хлор булиши мумкин.
Do'stlaringiz bilan baham: |