Узбекистон республикаси фанлар академиясининг тарих институти узбекистон


ТУРКИСТОН МУХТОРИЯТИ: МИЛЛИЙ ДЕМОКРАТИК



Download 5,78 Mb.
Pdf ko'rish
bet45/60
Sana23.04.2022
Hajmi5,78 Mb.
#577212
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   60
Bog'liq
O`zbekiston davlatchiligi tarixi ocherklari

ТУРКИСТОН МУХТОРИЯТИ: МИЛЛИЙ ДЕМОКРАТИК
ДАВЛАТЧИЛИК К.УРИЛИШИ ТАЖРИБАСИ
Сиёсий мустак,иллик, давлат суверенитетини к,улга 
киритиш гояларини изчил равишда идрок этиш XIX— 
XX аср бошларида Европа ва Осиё, жумладан, Россия 
империясидаги мустамлака халкдари миллий узлигини 
англаши усиб бориш ининг ажратшб турувчи хусусия- 
ти булиб майдонга чикди.
М азлум халк,ларнинг эр ксевар л и к интилиш лари 
миллий масалани юзага келаётган сиёсий партия ва 
х,аракатларнинг устувор муаммоларидан бирига ай - 
лантирди, уни концептуал-назарий идрок этиш зару- 
ратини келтириб чикдрди. Миллий уз такдирини узи 
белгилаш масаласи буйича мунозаралар айник,са к,изиб 
кетди.
172


1917 
йилдаги Ф еврал инк,илоби вак,тига келиб «уз 
такдирини узи белгилаш» энг оммавий иборага айлан- 
ди. Лекин х,ар бир партия ва х,аракат тарихий тарак,- 
к,иёт характери ва Россия давлатининг истик,боллари 
тутгрисидаги уз назарий тасаввурларидан келиб чик,иб, 
уни узича изохдади. М онархияга асосланган ва очик,- 
д ан -очи к буток давлатчилик кайфиятидаги партиялар- 
ни истисно к,илганда, к,олган барча партияларнинг дас- 
турий хуж ж атларида «уз такдирини узи белгилаш» ту- 
ш унчаси асосий урин эгаллади. Унинг турли-туман 
талк,ин к,илиниши бошк,а масала. Эх,тимол, Европа 
жамиятининг бирор-бир партияси бу иборанинг м аз- 
мунини уз миллий такдирини узи белгилаш учун ку- 
раш аётган халкдар даражасида тушунмас эди. Ж у м - 
ладан, Туркистоннинг мах,аллий ах,олиси учун «уз так,- 
дирини узи белгилаш» сузи «уз такдирини х,ал к,илиш» 
деб тарж им а к,илинар эди.
Чор тузуми агдарилгандан кейин уз такдирини узи 
белгилашга булган интилишнинг кучайиб кетиш и Рос­
сия империясидаги мустамлака халкдарнинг, ж умла- 
дан, Туркистоннинг сиёсий узини англашининг уси- 
ши, миллий сиёсий партиялар ва х,аракатлар том они­
дан ижтимоий таракдиётнинг устувор йуналишларини 
белгилаб олишининг мух,им омили булди.
Туркистондаги миллий сиёсий ташкилотлар Умум- 
россия партиялари 
р о я в и й
бойлигининг к,айси жих,ат- 
ларини узлаш тириш лари мумкин эди? Улар миллий 
масалани х,ал к,илишнинг к,андай истик,болларини кузда 
тутганлар?
Туркистон тарак,к,ийпарварлари купгина 
р о я в и й
ма- 
салаларда либерал Россия бурж уазияси партияси — 
кадетлар (конституцион демократлар)га як,ин турар 
эдилар.
Бугунги кунда маълум булишича, кадетларнинг дас- 
турида мамлакатнинг маданий ривожланиш ига ёрдам 
берадиган бир к,атор о

Download 5,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   60




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish