Узбекистон ре с п у б л и к а с и олий ва у р т а махсус т а ь л и м вазирлиги д и л о ро м ёрм атова


Атроф мухит ифлосланиши туфайли келиб чикадиган



Download 12,02 Mb.
Pdf ko'rish
bet46/108
Sana25.02.2022
Hajmi12,02 Mb.
#270107
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   108
Bog'liq
tdau-2-113

Атроф мухит ифлосланиши туфайли келиб чикадиган 
касаллнмклар
________ 10-жадвал
Улим сабаби
Ф
о
ж
и
ад
ан
бир 
х.
аф
та
ава
лги
ул
им
сони
Ф
о

и
а
ха
ф
та
с
ид
а
ги 
ул
им
сони
Б:
А 
ни
сба
ти
Ф
о
ж
и
а
да
н
ке
й
и
н
ги
хаф

та
да
ги
ул
им
сони
В:
А 
н
и
с
ба
ти
(А)
(Б)
(В)
Нафас олиш аъзолари
14
77
5.5
37
2.6
СИЛИ
Упка раки
45
69
1.5
32
0.7
Упка яллигланиши
45
168
3.7
125
2.8
Бронхит
76
704
9.3
396
5.2
Грипп
2
24
12.0
9
4.5
Юрак-кон-томир
118
281
2.4
152
1.3
кассаллиги
Миокард
88
244
2.4
131
1.5
Узи-узини улдириш
10
10
1.0
7
0.7


Атмосферага ислосланишининг организмга таьсири
_________________________________________________ 11-жадвал
Углерод оксиди- 
нинг хавода туп- 
ланиши (мг/м3 
хисобида)
Карбооксиге- 
моглобинни 
конда тупла- 
ниши (% 
хисобида)
Захарли таьсири
50-80 булганда
10 гача 
булганда
Конденсаторларнинг сурункали таъ­
сирида эритроцитлар сони оргади, 
гемоглобин купаяди, модда алмаши- 
нуви бузилади.
100-200 булганда
10-20 гача 
булганда
Бир неча соатдан сунг бош огрийди, 
кескин харакат килганда нафас бу­
ри л ад и.
200-500 булганда
30 гача 
булганда
Бир неча соатдан кейин бош огриги 
ва бош айланиши, умумий заифла- 
ниш, кунгил айниш, кусиш руй бе­
ради.
500-1200 булганда
40-50 гача 
булганда
15-20 минутдан сунг кескин нафас 
кисиш, гандираклаш, эс огиш, хуш- 
дан кетиш бошланади.
1200-1000
булганда
70 гача 
булганда
Бир неча минутдан сунг хушдан ке­
тиш, томир тортишиш ва улим руй 
беради.
Олтингугуртли ёкилги ёндирилганда углерод оксиди билан айни 
бир вактда олтингугуртли газ хам хосил булади.
Х,авода реакцияга кириш и натижасида олтингугурт газини бир 
кисми сульфат ангидридга айланди. Бу газ уз навбатида атмосфера 
ёгинлари ёки сув бугларига кушилиб карбонат кислотани хосил килади.
Олтингугуртли газ хаводан огир булиши сабабли хаво бассейни- 
нинг ерга якин катламини ифлослантиради. Бу газ узининг захарли 
хоссаларидан таш кари, бош ка захарли моддалар билан узаро аралашиб 
таъсир килиши билан хам янада хавфлидир. Бунда захарли моддалар­
нинг якка узига Караганда анча хавфли булган янги группалари вужудга 
келади. Бундай группалар жумласига: 1) олтингугуртли газ ва фенол; 2) 
олтингугуртли газ азот оксидлари; 3) олтингугуртли газ ва водород 
сульфид ва бошка группалар киради.

Download 12,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   108




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish