Узбекистан Республнкаси Қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги Самарканд кишлак хужалик ииститути


Л изинг хизматини мохияти, турлари ва



Download 6,21 Mb.
Pdf ko'rish
bet251/257
Sana22.02.2022
Hajmi6,21 Mb.
#112261
1   ...   247   248   249   250   251   252   253   254   ...   257
Bog'liq
Qishloq xojaligi korxonalari ishlab chiqarishini tashkil etish

23.3. Л изинг хизматини мохияти, турлари ва 
ўзига хос хусусиятлари
Кишлок. хўжалигида иктисодий ислоҳотларнинг амалга ошири- 
лиши, 
турли 
шаклдаги 
мулкчилик субъектларининг фаолият 
кўрсатиши ҳамда уларнинг майдалашуви техника, технология ва 
бош ка турдаги мехнат воситалари билан уларни таъминлаш хамда 
инвестиция жараёнларини молиялаштириш манбаларини излаб то­
пиш каби муаммоларни келтириб чиқармоқда. Кайд этилган муам- 
моларни ҳал қилиш нинг бир нечта йўналишлари мавжуд бўлиб, 
улардан бири лизинг хизмати хисобланади.
Л изинг - бу капитал қўйилмаларини молиялаштиришнинг ўзига 
хос шакли бўлиб, мулкларни ижарага олиш шакли билан ўхшашлик


томонларга эга. И ктисодий муносабатларнинг ижара шаклида, 
мулкни ижарага олувчи, мулк эгасига ёки молия муассасасига ис­
теъмол килинган кийматни, ижара фоизини ва банк тўловини тўлаб 
боради. Л изинг ш аклида эса мулкдан фойдаланувчи бир вактнинг 
ўзида, хам техника воситаси ёки ускуналарни харид қилишни, хам 
харидни молиялаш тириш ни амалга оширади.
Лизинг вактинча бўш 
турган 
ёки жалб килинган молиявий маб- 
лаглар эвазига сармоя қўйиш бўлиб, бунда лизинг берувчи муайян 
сотувчидан ш артномада кўзда тутилган мулкни сотиб олиб, унинг 
эгаси бўлади ва бу мулкни лизинг хизматчисидан ҳақ олиб вактинча 
фойдаланишга беради. Сармоя қўйишнинг бошқа усулларига 
Караганда 
лизингнинг асосий афзаллиги шундаки, 
тадбиркорлар 
асосий фондларни сотиб олиш учун зарур бўлган молиявий маб- 
лагларнинг бир қисмигагина эга бўлиб туриб, ишини бошлайверади.
Лизинг, тадбиркорлик фаолиятининг янги сохаси хисобланиб, у 
дастлаб 50-йилларда Ғарбий Европадаги бир катор мамлакатларда 
пайдо бўла бошлади. Ўтган давр мобайнида лизинг операциялари 
катта ҳажмда ўсди. М асалан, агар 60-йиллар ўрталарида АКШ да 
амалга оширилган лизинг операциялариининг киймати 1 млрд. дол- 
ларни таш кил этган бўлса, хозирги кунга келиб унинг хаж ми 270 
млрд. долларни таш кил килади.
Лизинг ўзида машина, асбоб-ускуна, транспорт воситалари, иш ­
лаб чикариш инш оотларини қўллашда, махсуслаштирилган молия­
вий 
(лизинг) 
фирмалар, 
компаниялар 
воситасида 
капитал 
қўйилмаларни молиялаш тириш нинг махсус шакларини ифодалаб, 
учинчи шахе учун бую мларга нисбатан мулкий ҳуқуқни яратиб бе­
ради.
Тадбиркорлик фаолияти учун фойдаланиладиган хар кандай ашё- 
лар, шу жумладан, корхоналар, бинолар, иншоотлар, ускуналар, 
транспорт воситалари ва бошқа кўчмас мулк лизинг объектлари 
булиши мумкин. 
Узбекистон Республикасида кабул 
килинган 
конунга биноан ер участкалари ва бошка табиат объектлари, шунинг­
дек эркин муомалада бўлишни қонун хужжатлари билан тақиқланган 
ёки муомалада бўлишини алохида тартиби белгиланган мол-мулк ли­
зинг объектлари бўлиши мумкин эмас.
Халқаро амалиётда лизинг муносабатларини амалга ошириш 
мудцатларидан келиб чиккан холда у куйидаги турларга бўлинади:
• Киска муддатли (рентинг ёки чартер) - бир йилгача бўлган 
муддат;
• У рта муддатли (хайринг) - бир йилдан уч йилгача;
• Узок муддатга - уч йилдан ошиқ мудцатга.
330


Тижоратда амалга ошириладиган лизинг операцияларининг тур­
лари кўп бўлишига қарамасдан улар, моҳиятига кўра асосан икки 
турга бўлиниб, биринчиси - ижарага олинаётган асосий фондлар 
киймати тўла қопланадиган лизинг бўлса, иккинчиси - тўла 
қопланмайдиган лизинг туридир.
Асосий воситалар қийматини тўла қопламайдиган лизинг -
оператив лизинг деб аталади. Бу ҳолда лизинг берувчининг ускуна 
сотиб уни гарови билан боғлиқ харажатлари лизинг муддати мобай­
нида тўла қопланмайди, чунки шартноманинг амал килиш муддати 
ускуна ишлашининг меъёрий муддатидан кискадир. Таъкидлаш ке- 
ракки, лизинг берувчи, объектни вактинча фойдаланишга бир неча 
марта берар экан, шунга мувофиқ тарзда талаб бўлмаганида унинг 
қолдиқ қийматини қоплашдаги таваккалчилик бир неча мартага ор­
тади. Оператив лизингда ускунанинг техникавий гарови, тузатиш, 
сугурта мажбуриятлари лизингга берувчининг зиммасига тушади.
31 -жадвал

Download 6,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   247   248   249   250   251   252   253   254   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish