Узбекистан Республнкаси Қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги Самарканд кишлак хужалик ииститути


Сф Рд = — х 100 ; Тт Бу ерда: Рд-рентабеллик даражаси, %; Сф-



Download 6,21 Mb.
Pdf ko'rish
bet247/257
Sana22.02.2022
Hajmi6,21 Mb.
#112261
1   ...   243   244   245   246   247   248   249   250   ...   257
Bog'liq
Qishloq xojaligi korxonalari ishlab chiqarishini tashkil etish

Сф
Рд = — х 100 ;
Тт
Бу ерда: Рд-рентабеллик даражаси, %;
Сф- 
соф фойда, сўм;
Тт- тўла таннарх.
Рентабеллик даражаси бир сўмлик сарфланган харажат эвазига 
канча фойда олинганлигини кўрсатади. Аммо кишлок. хужалик иш ­
лаб чикариши фақат жорий харажатлар хисобига эмас, балки капи­
тал маблағ хисобига хам амалга оширилади. М ахсулот ишлаб 
чиқаришида моддий харажатлар хам катнашиб, уларни махсулот 
кийматига ўтган улуш ини хам хисобга олиш зарур. Ш унинг учун 
ишлаб чикариш рентабеллигини факат жорий харажатлар хисобига 
эмас, балки моддийлашган (буюмлашган) харажатларга нисбатан 
хам аниклаш зарур. Акс холда рентабеллик даражаси сунъий ра­
вишда ошиб кетиши мумкин.
Ш унинг учун рентабеллик даражаси ёки меъёри, фойдани 
ўртача йиллик ишлаб чикариш фондлари киймати ва айланма маб- 
лағлар йиғиндисига нисбати билан аникланади:
Ф
Рм= ------------- х 100
Ац 
чф. 
Ам
Бу ерда: Рм- рентабеллик меъёри;
Ф - фойда, сўм;
Аи/Ч.ф- асосий ишлаб чиқариш фондларининг қиймати, сўм;
Ам- айланма маблағлар қиймати, сўм.
Хозирги вактда рентабелликни тахлил килиш Узбекистон Рес- 
публикасининг корхоналар банкротлиги ва санациялаш масалалари 
бўйича хукумат комиссияси томонидан тасдиқланган (1997 йил 17 
апрел 4-сон қарори) хамда Узбекистон Республикаси Адлия вазир­
лиги билан (1997 йил 30 май) келишилган холда «Корхонанинг мо­
лиявий таҳлилига дойр услубий тавсияномалар» бўйича олиб бори­
лади. Ушбу тавсияномада рентабелликнинг 5 та молиявий коэффи- 
циентлари келтирилган:
1. 
М ахсулот сотишнинг рентабеллиги коэффициенти сотилган 
махсулот бирлигига канча фойда тўгри келишини кўрсатади. Бу 
320


кўрсаткич коэффициент нарх белгилаш сиёсатидаги ўзгаришларни 
ва хўжалик юритувчи субъектнинг сотилган махсулот таннархини 
назорат қилиб туриш қобилиятини кўрсатади. Коэффициент дина- 
микаси нархларни қайта кўриб чикиш ёки моддий захиралардан 
фойдаланиш устидан назоратни зарурлигидан далолат беради. 
Унинг пасайиши турли сабабларга кўра корхона махсулотларига бо­
зор талабининг пасайганлигини кўрсатади.
Фс
Рм.С= --------
Тт
Бунда: Фс- сотишдан олинган фойда (зарар)
Тт- тўла таннарх
Агар махсулот сотиш рентабеллиги коэффициенти хиеобот 
даврида 0 дан кам кийматга эга бўлса, унда қишлоқ хўжалик корхо­
наси бу кўрсаткич бўйича зарар билан ишлайди деб хисобланади.
2. Активлар рентабеллиги ёки асосий воситалар ва оборотдан 
ташкари бош ка активларни рентабеллиги коэффициенти асосий во­
ситалар ва оборотдан ташкари бошка активлардан фойдаланиш са­
марадорлигини акс эттиради, яъни қишлоқ хўжалик корхонасининг 
молия хўжалик фаолиятида ишлатиладиган активлардан фойда ёки 
зарар кўрилиш даражасини кўрсатади:
Сф
Р
ав
=
А,
Бу ерда: Сф- солиққа тортишга кадар фойда(зарар)
Ар узок муддатли активлар (асосий воситалар, номоддий активлар, 
капитал маблағ сарфланмалар ва ҳоказо).
Активларнинг рентабеллиги коэффициенти агар хиеобот дав­
рида 0 дан кам кийматга эга бўлса, унда қишлоқ хўжалик корхонаси 
бу кўрсаткич бўйича зарар билан ишлайди деб хисобланади.
3. Хусусий капитал рентабеллиги коэффициенти корхона ёки 
тадбиркор, фермер ўз капиталидан фойдаланиш самарадорлигини 
кўрсатади. Коэффициент динамикаси корхона акциялари катиров- 
каси даражасига таъсир кўрсатади. Бу коэффициент мулкдорлар ин­
вестиция килган капиталдан фойдаланиш самарадорлигини белги­
лаш ва бу кўрсаткични ушбу маблагларни бошка кимматли 
когозларга сарфлашдан олиниши мумкин бўлган даромад билан со-


лиш тириш га имкон беради. Ш унинг учун унинг пасайиши хам 
махсулотларга талабнинг пасайгани ва активларнинг ортикча 
тўпланиб қолганлигидан далолат беради:
Сф

Download 6,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   243   244   245   246   247   248   249   250   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish