Узбекистан Республнкаси Қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги Самарканд кишлак хужалик ииститути


I  56,9 !  ' 4. Қоракўл тери, дона 2120 2968 4,9 1



Download 6,21 Mb.
Pdf ko'rish
bet245/257
Sana22.02.2022
Hajmi6,21 Mb.
#112261
1   ...   241   242   243   244   245   246   247   248   ...   257
Bog'liq
Qishloq xojaligi korxonalari ishlab chiqarishini tashkil etish


56,9 ! 
'
4. Қоракўл тери, дона
2120
2968
4,9
1 

:
Жами:
X
60938
100,0 ; 51640 1 х !
М ахсулот таннархини пасайтиришнинг энг муҳим йўли ишлаб 
чикариш жараёнларини тўлиқ механизациялаштириш асосида мех­
нат унумдорлигини оширишдир. Изчиллик билан жадаллаштириш 
асосида экинларнинг хосилдорлигини, чорвачиликнинг махсулдор­
лигини ошириш махсулот таннархини пасайтириш, рентабеллик да­
ражасини ошириш энг муҳим аҳамият касб этади.
Асосий ишлаб чикариш фондларидан фойдаланишни яхшилаш 
махсулот таннархини арзонлаш тиришда асосий омиллардан бири 
хисобланади. Ш унингдек, махсулот ишлаб чикаришда айланма во- 
ситалардан максадга мувофиқ фойдаланишнинг хам ахамияти катта.
Тармокларни максадга мувофиқ равишда ихтисослаштириш ва 
жойлаштириш, уларни тўгри мувофиқлаштириш ишлаб чикаришни 
арзонлаш тиришга сезиларли таъсир этади.
Фан тавсияларини ва илгорлар тажрибасини ишлаб чикаришга 
изчиллик билан жорий этиш, дехкончилик маданиятини доимий ра-


вишда юксалтириш, қишлоқ хўжалигини механизациялаштириш ва 
химиялаштириш - буларнинг хаммаси, бир томондан хосилдорликни 
оширса, иккинчи томондан махсулот бирлигига сарф-харажатларни 
кескин суръатда камайтиради.
М ехнат ва моддий пул маблағларини тежаб-тергаб сарфлаш, 
маъмурий бош карув харажатларини ва бошка хар кандай ўринсиз 
харажатларни кискартириш учун тадбирлар ишлаб чикиш ва ишлаб 
чикаришга жорий этиш, таннархни камайтиришда жуда ахамиятга 
эга.
Д ехкончилик хосилдорлигини ва чорвачилик махсулдорлигини 
ошириш хамда харажатларни кискартириш аввало хўжаликни 
мохирлик билан бошқаришга ер, ишлаб чикариш воситалари ва 
мехнат ресурсларидан самарали фойдаланишга богликдир.
М ахсулот таннархининг пасайтирилиши аввало, хўжаликларда 
ишлаб чикариш натижаларига боғлиқдир. Х ўжаликларнинг асосий 
вазифаси мехнат ва маблағларни меъёрида сарфлаган ҳолда, қишлоқ 
хўжалик махсулотларини максимал даражада кўпайтириш дан ибо­
рат.
Киш лок хўжалик корхоналари ишлаб чикариш нинг барча 
соҳаларида мехнатни илмий асосда ташкил этишни жорий килиш ва 
хўжалик хисобини мустахкамлаш, моддий пул харажатларини 
иқтисод килиш режимини изчиллик билан амалга ошириш тан­
нархни пасайтириш учун шарт-шароит яратади.

Download 6,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   241   242   243   244   245   246   247   248   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish