Узбекистан Республнкаси Қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги Самарканд кишлак хужалик ииститути


 И ш лаб чикариш рентабеллиги ва уни ош ириш йўллари



Download 6,21 Mb.
Pdf ko'rish
bet246/257
Sana22.02.2022
Hajmi6,21 Mb.
#112261
1   ...   242   243   244   245   246   247   248   249   ...   257
Bog'liq
Qishloq xojaligi korxonalari ishlab chiqarishini tashkil etish

22.3. И ш лаб чикариш рентабеллиги ва уни ош ириш йўллари
____ Рентабеллик - қишлоқ хўжалик ишлаб чикариши иктисодий са­
марадорлигини ўзида акс этгирувчи умумлашган иктисодий 
кўрсаткич хисобланади. У фойдаланилган ва истеъмол килинган 
ишлаб чикариш ресурслари - мехнат, ер, сув ва бош ка моддий ре- 
сурслар ҳам да ишлаб чикаришни ташкил этиш, бош кариш харажат­
лари оркали етиштирилган махсулотни сотишдан кўрилган наф -
самара натижасида ишлаб чикаришни кенгайтирилган тарзда ри­
вожлантириш имкониятларини, ходимларнинг ўз меҳнатлари нати- 
жасидан 
кандай 
даражада 
моддий 
манфаатдор 
эканликлари 
ҳоЛатларини кўрсатади.
V' Фойда - бу товар, кишлок хужалик махсулотларини реализация 
килиш натижасида олинган соф даромаднинг бир қисми бўлиб, у 
махсулотни сотишдан келган маблағдан - сотилган махсулот сарф-


харажатлари ва ишлаб чикариш учун сарфланган харажатларни ёки 
тўла таннарх қийматини чегириб ташланган кисмига тенг бўлади.
Фойда бу, фақат ишлаб чикариш жараёнида эришилган натижа 
хисобланиб колмасдан, балки махсулотларни сотиш соҳасидаги 
эришилган пировард иктисодий кўрсаткичдир. Жонли мехнат нати­
жасида хосил килинган ялпи даромад микдори қанча кўп бўлса, 
фойда микдори хам шунча кўп бўлади. М ехнат унумдорлиги канча 
юқори бўлса, фойда микдори хам шунча ортишига олиб келади. 
Фойда микдори 
буюмлашган 
мехнат сарфига хам бевосита 
богликдир.
Ф ойда бир катор иктисодий вазифаларни бажаради:
> ўлчов вазифасини бажаради. Ш унинг учун хам у ишлаб 
чикаришнинг иктисодий самарадорлигини аниклашда умумлашган 
кўрсаткич сифатида қўлланилади;
> у таксимлаш функциясини бажаради;
> у рагбатлантириш омили сифатида ишлатилади. У иктисодий 
рагбатлантириш жамғармасининг асосий манбаи хисобланади.
Аммо бундан фойда ишлаб чикариш самарадорлигини ўзида 
акс этадиган ягона кўрсаткич деган хулоса келиб чиқмайди. Фойда - 
бу янги хосил килинган кийматдан иборат бўлиб, унинг микдори шу 
махсулотнинг бозордаги бахоси даражасига хам боглик. Айрим 
холларда товарнинг бахоси сунъий ортиши ёки камайиши натижа­
сида фойда миқдори хам сунъий равишда ортиши ёки камайиши 
мумкин.
Қишлоқ хўжалигида ишлаб чикариш рентабеллиги мутлоқ ва 
нисбий кўрсаткичларда ифодаланади.
Р е н т а б е л ли к н и н г м у т ло қ кўрсат кичи - ўзида фойданинг 
мутлоқ микдорини кўрсатади. Киш лок хўжалик корхоналарида рен­
табелликнинг мутлоқ кўрсаткичи сифатида даромаддан хам фойда­
ланилади. Даромад бу сотилган махсулотдан тушган пулдан моддий 
харажатлар сарфи чегириб ташлангандан кейин колган кисмидир.
Фойданинг мутлоқ мивдорини аниклаш катга ахамиятга эга 
бўлиб, иктисодий рагбатлантириш жамғармасининг шаклланиш 
ҳажмига хам таъсир этади. Аммо фойданинг мутлоқ хажми корхо­
наларнинг ишлаб чикариш фаолиятини ўзида тўла акс эттирмайди.
Кишлок хўжалик ишлаб чикаришида рентабелликни аниклашда 
унинг мутлоқ кўрсаткичи билан бир қаторда нисбий кўрсаткичдан 
хам фойдаланилади. Бу кўрсаткич ўзида рентабеллик даражаси ва 
фойда нормасини ифода этади.


Рентабеллик даражаси фойданинг тўла таннархга булган нисба- 
тини фоиздаги кўринишидир:

Download 6,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   242   243   244   245   246   247   248   249   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish