Узбекистан Республнкаси Қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги Самарканд кишлак хужалик ииститути



Download 6,21 Mb.
Pdf ko'rish
bet228/257
Sana22.02.2022
Hajmi6,21 Mb.
#112261
1   ...   224   225   226   227   228   229   230   231   ...   257
Bog'liq
Qishloq xojaligi korxonalari ishlab chiqarishini tashkil etish

2 1
-жадвал
Чўчқани 1 кг семиртириш учун сарфланадиган озика
Чўчқанинг 
ёши, ой
Бир бошнинг 
тирик вазни, кг
Кунлик ўсиш, 
грамм
1 кг, семиртириш учун озиқа 
сарфи, озика бирлигида.
2-3
17-23
200-354
2,14
4-5
34-47
366-430
3,63
6-7
62-80
500-600
4,21
8-9
100-118
600-635
5,43
10-11
134-150
530
6,33
Ў збекистонда чўчқачиликнинг асосий йўналиши гўшт етишти­
ришга каратилган. Ш унинг учун мамлакатимизда чўчқачилик 
хужаликларининг куйидаги асосий ишлаб чикариш йўналишлари 
мавжуд:
• тугалланган жараёнли йўналишидаги хўжаликлар - бунда она 
чўчқалар билан чўчқа болалари бирга бокилади ва бўрдоқига 
қўйилади, яъни чўчқаларни туғдиришдан то гўштга топшириш гача 
бўлган барча жараёнлар камраб олинади;
• репродуктор йўналишидаги корхоналар - бу йўналишдаги 
хўжаликлар чўчқа боласи олиш ва уни 4 ойгача парвариш килиш 
билан шугулланадилар;
• бўрдоқчилик йўналишидаги хўжаликлар - репродуктор 
хўжаликларидан бўрдоқилаш учун 4 ойлик тирик вазни 38-40 кг 
бўлган чўчқа болаларини олиб бокилади ва бўрдоқиланади;
• наслчилик йўналишидаги заводлар ва фермалар - бошка 
хўжаликларга сотиш учун зотли чўчқа болалари етиштиради хамда 
янги зот чикариш билан шугулланади.
Ҳозирги вактда арзон таннархли чўчқа гўшти ишлаб чикаришни 
таъминлайдиган фермалар тузиш катта ахамиятга эгадир.
Чўчкячипик фермаларининг катта-кичиклиги улар етиштиради­
ган ялпи ва товар маҳсулотлариниг ҳажмига қараб ва чўчқаларининг 
бош сонига караб белгиланади. Она чўчқалар фермасининг катта- 
кичиклиги улардаги она чўчқалар бош сонига хамда олинган чўчқа 
болаларининг миқдорига караб белгиланади, бўрдоқичилик ферма­
сининг хажми эса бўрдоқига боқиладиган ёки чўчқаларнинг бош- 
сони ва товар махсулоти хажмига караб аникланади.
Албатта, чўчқаларнинг хўжаликда ёки фермада неча бош 
бўлиши кўп омилларга боғлиқдир. Фермада асраладиган чўчқалар 
сони, уларни бокиш ва асраш технологияси хўжаликда ташкилий- 
иктисодий жихатдан асосланиш ига боғлиқдир. Махсус чўчқачилик 
хўжалиги ва фермаларининг максадга мувофиқ хажми хозирги давр- 
284


даги фан ва техника тараққиётини, хар бир ҳудуднинг ишлаб 
чикариш шароитини хисобга олган холда Мустакил Давлатлар 
Ҳамдўстлиги хўжаликларида қуйидагича тавсия этилган: репродук­
тор фермаларда катакда яйратиб бокишда: 100, 200, 300, 400 ва 600 
бош асосий она чўчқа; бўрдоқига бокиш фермаларида, катакларда 
яйратмасдан бокишда: 1000, 2000, 4000, 6000, 8000, 12000 ва 16000 
бош чўчқа; аралаш фермаларда (подада такрор ишлаб чикариш ва 
чўчқаларни бўрдоқига бокиш) катакда яйратиб бокиш ва гурухлаб 
яйратиб бокиш қўлланилганда: 50, 100, 200 бош ва ундан кўпроқ она 
чўчқа; наслчилик фермаларида 100-200 бош асосий она чўчқани 
ташкил этади.
Республикамиз шароитида чўчқачиликка ихтисослаштирилган 
фермер ёки ш иркат хўжаликларида асосий она чўчқаларнинг бош 
сони: - агарда улар тугалланмаган жараёнли йўналишда бўлса 30-40 
бошни, репродуктор йўналишда бўлса 50-60 бошни, бўрдоқичилик 
йўналишида бўлса бўрдоқига боқиладиган ёшдаги чўчқаларнинг 
бош сони 1000-1200 бошни ташкил этиши максадга мувофиқдир. 
Узбекистон шароитида ихтисослаштирилмаган чўчқачилик ферма­
ларида асосий она чўчқаларнинг максадга мувофиқ мивдори 50-80 
бошни таш кил этади. Ихтисослаштирилган фермалар подаларидаги 
она чўчқалар сони асосан 200-600 бошдан иборат.

Download 6,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   224   225   226   227   228   229   230   231   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish