Ўқув қўлланма


Шамол кучини аниқлаш учун Бофорий томонидан



Download 0,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/44
Sana06.07.2022
Hajmi0,73 Mb.
#744886
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   44
Bog'liq
4. Ўқув қўлланма

Шамол кучини аниқлаш учун Бофорий томонидан
тузилган халқаро шакл 
Баллар Шамолнинг тезлигисеундига, метр 
Шаолнинг хусусиятлари 

0-0,5 
Штиль тинч ҳаво 

0,6-1,7 
Секин 

1,8-3,3 
Енгил 


32 

3,4-5,2 
Кучсиз 

5,3-7,4 
Ўртача 

7,5-9,8 
Хунук 

9,9-12,4 
Кучли 

12,5-16,2 
Қаттиқ 

16,3-18,2 
Жуда қаттиқ 
10 
18,3-21,5 
Довул 
11 
21,6-25,1 
Кучли довул 
12 
25,2-29,0 
Ашаддий довул 
13 
29,0 дан ортиқ 
Тўфон 
Шамолнинг майдаланиб қумга айланган тоғ жинслари заррачаларини 
учириб кетиши унинг фақат тезлигигина эмас, балки юқорига томон 
харакатланиб кўтарилаётган ҳаво массаларининг кучига ҳам боғлиқдир. 
Шамолнинг кучи қанчалик юқори бўлса, шунча йирик донадор заррачаларни 
учириб кета олади. 
Гилли саҳролар бўйлаб шамол эсаётган йўналиш бўйлаб чуқур, қатор-
қатор жияксимон ўйиқлар шаклланади. Рельефнинг бундай кўриниши 
ярданглар
деб аталади. Ярданг тушунчаси соф туркийча бўлиб, жарчалар 
деган мазмун беради. Чунки жар халқ табиий термини сифатида 
Ўзбекистоннинг жанубий-ғарбий қисмларида жор, Фарғона водийсида яр, ёр 
тарзида қўлланилади. Демак, ярданг ўзининг морфологик ўлчамларидан 
келиб чиқиб жартанг, тор жарчалар деган тушунчага тўғри келади. Ярданг 
сўзининг этимологик мазмуни унинг геоморфологик тузилишидан келиб 
чиққан ҳолда юз беради. Чунки ярдангнинг чуқурлиги баъзан 1 м дан 6 м 
гача, бўйламасига ўнлаб м ларгача бўлган ҳолда, энига атига 0,5-1 м 
атрофида ривожланади. 
Аккумуляция – шамол тоғ жиснлари, турли ётқизиқларни дефляция, 
корразия туфайли олиб кетиши билан биргаликда, уларни аълум худудлар 
бўйлаб тўплайди ҳам. Ушбу жараён аккумляция деб аталади. Аккумляция-


33 
лотинча тўплаш деган мазмунни беради. Шамол аккумляцияси туфайли 
барханалар, дуюналар каби рельеф формалари, эол ётқизиқлари бўлган 
лёссли, қумоқ лёссли ётқизиқлар юзага келади. 

Download 0,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish