Қурилиш меъёрлари ва қоидалари зилзилавий ҳудудларда қурилиш



Download 0,65 Mb.
bet10/29
Sana25.02.2022
Hajmi0,65 Mb.
#283781
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   29
Bog'liq
КМК 2 01 03 19 узбек окончательная редакция

Δk - хусусий тебранишларнинг биринчи шакли бўйича k-қаватдаги ҳисобий оғиш.
2.32. Тиргак деворларни ҳисоблашда грунтнинг сейсмик босимини ҳисобга олиш шарт.
2.33. Яхлит бикир жисм сифатида қараладиган бино (иншоот) зўриқишларнинг ҳисобий бирикмасидан оғишга ва силжишга текширилиши керак.

2.13-жадвал





Конструкциялар

m коэффициент
қиймати

1

2

3

Мустаҳкамлик бўйича ҳисоблашда

1.

Пўлат, ёғоч, бикир арматурали темирбетон

1,3

2.

Арматураси стерженли ва симли темирбетон (қия кесим бўйича мустаҳкамликка текшириш, бундан истисно):




а) оғир бетондан, арматура синфи А-I, А- II, А- III, Вр-I

1,2

б) шунингдек, арматуралари бошқа синфларга мансуб

1,1

в) енгил бетондан

1,1

г) ячейкали бетондан, арматураси барча турдаги синфга мансуб

1,0

3.

Темирбетоннинг мустаҳкамлигини қия кесим бўйича текшириш:




а) кўп қаватли бино устунлари

0,9

б) бошқа элементлар

1,0

4.

Тош-ғишт, армотош ва бетон:




а) номарказий сиқилишга ҳисоблашда

1,2

б) силжиш ва чўзилишга ҳисоблашда

1,0

5.

Пайванд бирикмалар

1,0

6.

Болтли (жумладан, юқори мустаҳкамликка эга болтли бирикмалар) ва парчин михли бирикмалар

1,1

Устуворликка ҳисоблашда

7.

Эгилувчанлиги 100 дан ортиқ бўлган пўлат элементлар

1,0

8.

Эгилувчанлиги 20 гача бўлган пўлат элементлар

1,2

9.

Эгилувчанлиги 20 дан 100 гача бўлган пўлат элементлар

1,2 дан 1,0 гача
(интерполяция бўйича)

3. ТУРАРЖОЙ, ЖАМОАТ, ИШЛАБ ЧИҚАРИШ БИНОЛАРИ ВА ИНШООТЛАРИ

3.1. УМУМИЙ ҚОИДАЛАР


3.1.1. Турар-жой, жамоат ва ишлаб чиқариш биноларининг юк кўтарувчи конструкциялари сифатида пўлат ва темирбетон каркаслар (рамали, рама-боғламли, бикирлик ядросига эга, тўлдирувчига эга каркаслар ва ҳ.к.), яхлит темирбетон, йирик панеллар, тош-ғишт деворлар, ҳажмий темирбетон блоклар, шунингдек, аралаш конструктив тизимларни қўллаш тавсия этилади. Бир бино (иншоот)да антисейсмик чоклар ҳосил қилмасдан, турли конструктив тизимларни қўллашга рухсат этилмайди.


Темирбетондан тикланадиган бинолар учун яхлит ва йиғма-яхлит конструкциялар афзал ҳисобланади.
Бино тарҳда геометрик тўғри шакллардан иборат бўлиши керак.
Тарҳда бинодан чиқиб турадиган қисмлари мавжуд бўлса, одатда, уларнинг ўлчамлари:
- тош ва ғиштли бинолар учун – 2 м дан кўп бўлмаслиги;
- яхлит темирбетон, йирик панелли, хажмий-блокли ва каркасли бинолар учун – 6 м дан ошмаслиги зарур.
Бир бўлма (антисейсмик чоклар оралиғи) чегарасида бино баландлиги бўйича қаватлар фарқи - 6 м (икки қаватдан)дан ошмаслиги керак. Бунда горизонтал сейсмик куч таъсирига ҳисоблаш 2.25 банд талаблари асосида бажарилиши керак.
Тегишли равишда асосланган айрим ҳолатларда 3.1.1 банд талабларига жавоб бермайдиган, тарҳ ва баландлик бўйича номунтазам структурали биноларни лойиҳалашга рухсат этилади. Бундай ҳолатларда 1.1 банд талаблари бажарилиши лозим.
Бино (иншоот) лар конструктив тизимларининг чегаравий параметрлари 3.1-жадвалдан қабул қилинади, бунда 3.1-жадвалга киритилган замонавий каркасли тизимларнинг баландлик бўйича чегаравий ўлчамларга оид қўшимчаларни ҳисобга олиш лозим.

3.1-жадвал





Юк кўтарувчи
конструкция

Баландлик, м (қаватлар сони)

Равоқ, м

Кўндаланг деворлар, устунлар, рамалар қадами, м

Бино (бўлма) узунлиги, м

тр

Қурилиш майдончасининг сейсмиклиги, баллларда







7

8

9

>9

9*

7

8

9

>9

9*

7

8

9

>9

9*

7

8

9

>9

9*

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

1.

МЕТАЛЛ ЁКИ ТЕМИРБЕТОН КАРКАС




1.1. Бир қаватли каркаслар:




      1. Металл

НСТТ

НСТТ

НСТТ

11

7,5

НССТ

НСТТ

24

18

НСТТ

НСТТ

12

9

6

НСТТ

НСТТ

НСТТ

36

24

1.1.2. Темирбетон

НСТТ

НСТТ

15

11

7,5

НСТТ

36

18

12

24

12

7,2

6

6

НСТТ

НСТТ

НСТТ

36

24

1.2. Кўп қаватли каркаслар:




1.2.1. Металл (пўлат) каркаслар:




а) рама-боғламли, боғламли

70(20)

56(16)

42(12)

19(5)

12(3)

18

12

9

6

6

12

12

9

6

6

100

80

60

40

30

б) рамали

42(12)

33(9)

24(7)

12(3)

8(2)

15

12

9

9

6

12

12

9

6

6

НСТТ

36

24

1.2.2. Яхлит темирбетон каркаслар, жумладан, йиғма ораёпмалар:




а) диафрагмасиз ортогонал йўналишда ригелли рамалар

24(7)

19(5)

12(3)

8(2)

-

12

9

7,5

6

6

9

7,5

6

6

6

НСТТ

36

24

б) боғламли ёки рама-боғламли

56(16)

42(12)

33(9)

15(4)

12(3)

12

9

7,5

6

6

9

7,5

6

6

6

100

80

60

40

30

в) ригелсиз (диафрагмасиз)

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

г)* ригелсиз боғламли
диафрагмали ва устун атрофида ораёпма дискига бикир боғланишини таъминловчи таянч олди (капител) зонали, бикирлик ядросига эга ҳамда бино периметри бўйлаб ригелли

33(9)

24(7)

19(5)

-

-

6

6

6

-

-

6

6

6

-

-

НСТТ

-

-

д) бикир арматурали рамалар

42(12)

33(9)

24(7)

12(3)

8(2)

15

12

9

9

6

12

12

9

6

6

НСТТ

36

24

е) II турдаги сейсмик таъсирларни қабул қилувчи тўлдирувчили (тош, блоклар, ғиштлар) каркаслар

38(10)

24(7)

19(5)

12(3)

-

12

12

9

6

5

12

9

7,5

6

6

80

60

40

24

18

ж) I турдаги сейсмик таъсирларни қабул қилувчи тўлдирувчили (тош, блоклар, ғиштлар) каркаслар

33(9)

21(6)

15(4)

8(2)

-

12

12

9

6

5

12

9

7,5

6

6

80

60

40

24

18

з)* биринчи қавати “эгилувчан” бўлган бикир бинолар

24(7)

19(5)

12(3)

-

-

6

6

6

-

-

6

6

6

-

-

НСТТ

-

-

и) ригел устунга шарнирли таянган каркаслар

14(3)

9(2)

5(1)

-

-

6

6

6

-

-

6

6

6

-

-

НСТТ

-

-

к) тўлиқсиз каркас

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-

-





Download 0,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish