Урганч давлат университети



Download 1,91 Mb.
bet17/45
Sana23.02.2022
Hajmi1,91 Mb.
#163742
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   45
Bog'liq
АТЖ амал 5-сем

Тиндиргичларни ҳисоблаш усули суспензия таркибидан ажратиладиган энг кичик заррачанинг чукиш тезлигини аниқлашга асосланади.
Ҳисоблаш жараёнида қурилмаларни тозаланган суюқлик буйича иш унумдорлиги, тиндириш юзаси F ва геометрик улчамлари аникланади.
Суспензия окимини қурилмада булиш вакти  идиш тубидан энг узокдаги нуктада жойлашган заррачани чукиш вактига ч тенг деб кабул килинади. Бунинг асосий сабаби: агар <ч булса, суспензиядаги барча заррачалар чукиб улгурмайди ва аксинча, ч холат учун тиндиргич баландлигининг бир кисмига зарурият колмайди.
Чўктириш пайтида h баландликдаги тозаланган суюқлик сатхи ва чукинди (шлам) қатлами хосил булади.
Вакт бирлиги  ичида тозаланган суюқлик хажми (м3/сек)
Q = Fh/, (3-113)
бу ерда - тозаланган суюқлик зичлиги, кг/м3.
Тиндириш жараёнида  тезлик билан чукаётган заррачани  вакт ичида босиб утган йули  га тенг булади. Бу масофа тиниклашган суюқлик баландлигига тенг, яъни  = h. Шунга кура,
Q = F/ = F. (3-114)
Демак, тиндиргични иш унумдорлиги унинг чўктириш юзасига тугри мутаносибликда булади ва унинг баландлигидан боглик эмас.
Чўктириш давомийлиги
 = h/ = Q/F . (3-115)
Агар қурилмани суспензия буйича иш унумдорлиги маълум булса, унинг ишчи юзаси жараённи моддий баланси тенгламасидан келиб чикиб, қуйидагича аникланади
F = G1(1- х12)/(т ), (3-116)
бу ерда т - тозаланган суюқликни зичлиги, кг/м3.
Саноат қурилмаларидаги суюқлик харакати режимларининг узгариши, суспензия киритиш пайтида уюрмаларни хосил булиши, қурилмада улик зоналарни мавжудлиги ва бошка омиллар таьсирида чукиш жараёни бир хилда бормаслиги сабабли тиндиргични хисобланган юзаси 3035% га орттирилади
Fхак = 1,3 F.
Чўктириш қурилмасининг баландлиги одатда хисобланмайди ва мухандис-лик амалиётида 2,53,5 м деб кабул килинади.
Марказдан кочма куч таьсирида чўктириш. Майда ва ута майда заррачаларни суспензия ва эмульсиялар таркибидан марказдан кочма куч таъсирида ажратиш усули гидроциклонларда, центрифуга ва сепараторларда амалга оширилади.
Гетероген аралашманинг айланма окимидаги каттик заррача марказдан кочма куч таъсирида, чукиш тезлигига тенг тезликда қурилма марказидан четга, унинг цилиндрик девори томонга мажбуран йуналтирилади.
Марказдан кочма куч киймати қуйидагича хисобланади
С = mv2/R = m2R2/R = m2R , (3-117)
бу ерда - заррачани бурчак тезлиги, =n/30, с-1; R- заррачани айланиш радиуси, м; v- заррачани чизикли тезлиги, м/с; v=R; m- заррачанинг массаси, кг.
Марказдан кочма куч ва огирлик кучларининг нисбати
С/G = m2R/(mg) = 2R/g = K, (3-118)
бу ерда Ка= 2R/g = Fr - ажратиш омили ёки Фруд мезони.
Центрифуга ва сепараторларнинг барабанлари учун ажратиш омили қуйидагича ифодаланади
Ка = С/G = m2R/(mg) = 2R/g = (n/30)2R/g =
= (2 n2/900)(R/g)  n2R/900, (3-119)
бу ерда 2 g = 9.81; n- барабанни (роторни) айланишлар сони, мин-1 .
Центрифуга ва сепараторларни лойихавий ҳисоблашлар пайтида айланишлар частотасининг сон киймати орттирилади. Бу пайтда жихознинг динамик тавсифларини яхшилаш максадида барабан диаметри кичик килиб тайёрланади.
Марказдан кочма типдаги қурилмаларда заррачани чукиш тезлиги, Ка омилини хисобга олган холда, окимнинг ламинар режими учун Стокс тенглама-сидан қуйидагича аникланади
 = d2 g( - м)2R/(18g) = (d22R/18)( - м). (3-120)
Турбулент ва оралик режимлар учун эса
 =  (4/3)(d/)(-м) 2R/м , (3-121)
бу ерда - мухитнинг каршилик коэффициенти,  = f (Re).
Заррачани чукиш давомийлиги
R
 = dR/ = [18/(d22(-м))] ln r2/r1 , (3-122)
0
бу ерда r2- барабан радиуси; r1- чукмани барабан укига нисбатан ички радиуси; r2 ва r1 - чукманинг калинлиги.

Download 1,91 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   45




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish