Урарту, Қадимги Ўрта ер денгизидаги қадимги давлатлар, Аҳамонийлар (Сосонийлар) ва Қадимги Ҳиндистон давлатлари


Шимолий Хиндистондаги дастлабки давлатларнинг ташкил



Download 47,42 Kb.
bet7/8
Sana23.02.2022
Hajmi47,42 Kb.
#120051
1   2   3   4   5   6   7   8
Bog'liq
маруза-1

Шимолий Хиндистондаги дастлабки давлатларнинг ташкил
топиши. М. ав. ГХ-VI асрларда Ганг вохаси ва Шимолий Хиндистонда хужалик аста-сэкинлик билан ривожлана борган. Хужаликни бошкариш, ахоли орасида тартиб-коидаларни саклаш ва у ёки бу вилоятни ташки душманлар хужумларидан саклаш учун давлат зарур эди. Бугина эмас бой бадавлат кишилар учун хам подшолик, хам давлат зарур эди. Улар: “Агар подшо, давлат химоя килмаса, бадавлат кишилар улим ва KувFинликка махкум буладилар”,— дер эдилар.
М. ав. VI асрга келиб Ганг — Жамна вохаси ва Шимолий Хиндистонда 20 дан ортик катта-кичик давлатлар булиб, уларнинг йириклари Камбоджа, Кошала, Каши, Магадха, Анга, Шакя, Гандхар, Малла ва бошкалар эди. Улар подшо бошкарадиган якка хокимликка асосланган - деспотик давлат эди. Вриджи ва Малла каби давлатлар хам бор эдики, улар республика макомига эга эдилар.
М. ав. VI—V асрларда Шимолий Хиндистонда хукм-ронликни кулга олиш учун юкоридаги давлатлар уртасида шиддатли жанглар булиб утган. Подшо Бимбасара (543—491) даврида Магадха кучайиб, унинг кушинлари Ганг вохасидан Бэнгал култигигача булган ерларни босиб олганлар. Бимбасара ворисларидан Ажаташтру даврида бутун Г анг вохаси ва Марказий Хиндистонда йирик давлат ташкил топади.
М. ав. 345- йили ахолининг куйи табакасига мансуб булган Уграсен Нанд Магадха подшо Цинни енгиб тахтни эгаллайди. У кудратли Нанд подшолигига асос солади. Уграсен даврида Шимолий, Марказий ва хатто Жанубий Хиндистоннинг катта кисми Нандлар давлати таркибига кушиб олинади. Нанд Хиндистондаги кудратли давлатга айланиб бу даврда хужалик ва маданият хар томонлама ривож топади. Нанд давлати м. ав. 345 йилдан 317 йилгача Хиндистонда фаолият курсатади.
М. ав. VI—IV асрларда Хинд водийси ва Панжоб вилоятида хам купгина майда давлатлар булган. Бу давлатларнинг аксарияти Доро I даврида Эронга тобе булиб, куп микдорда хирож тулаб турганлар.

Download 47,42 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish