Uok 398. 21 (575. 172) Qaraqalpaq xaliq ertekleri


ALDAR  KOSE,  MUXTAR  KOSE,  DUXTAR  KOSE



Download 3,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/36
Sana02.01.2022
Hajmi3,43 Mb.
#306892
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   36
Bog'liq
Qaraqalpaq xaliq ertekleri

ALDAR  KOSE,  MUXTAR  KOSE,  DUXTAR  KOSE
52


Men кок at minip,  кокке  shiqtmi,  —  deydi Muxtar kose. 
Aldar  koseden:  —  Sen  ne  tus  kordin? 
deydi.  Aldar  kose:
—  Sizlerdin  aq  at,  kok  at  minip  baratirgamnizdi  korip,  keler, 
keler  dep  kiittim,  endi  kelmei  dep,  palawdi jep  qoydim,  — 
deydi.  Analar qazandi  aship  qarasa,  hesh narse joq.
Pant jegenin bilgen  Muxtar kose  sol jerde  turip  «men  toba 
ettim,  Aldar  kosen  qursin,  men  qaytaman»  7-  dep  Buxaraga 
ketedi.  Duxtar kose turip:
—  Joq,  men qaytpayman,  bul kose  menen jane bir,  eki kalle 
koremen,; —  dep  ketpey qaladi.
Duxtar  koseni  ertip  Aldar  kose  uyine  qaytip  ketedi,  ogan 
bilay deydi:
—  Duxtar  jora,  bizin  eldin  patshasi  jaqinda  olip,  omn 
ornina balasi patsha bolgan  edi.  Men bir sagan  aqil  aytaman, 
biraq ta  aldap  ketpeysen!
Sen  sol  patshaga  bar.  Salem  berip  kir.  Men  Buxaradagi 
Duxtar bayman  de.  Akeniz  askerinin  garejeti jetpey,  mennen 
min  tilla  qanz  alip  edi.  Men  akenizdiii  densawligin  bileyin, 
salem  bereyin,  sol  min  tillamnm  deregin  sorastirayin  dep 
kelip  edim.  Kelsem,  akeniz  dunyadan  qaytipti.  Endi  akenizge 
patiya  eteyin ham  sol  min tillamnm  deregin bileyin  dep  sizin 
aldinizga  kelip  turman  de,  patshamn  balasi  isenbey  turar. 
Sen  sonda:  Eger  de,  isenbeseniz  akenizdin  gorine  barayiq, 
akeniz  bir pirli  adam  edi,  men  Duxtar bay keldim  desem,  ol 
bir saza berer de.  Al,  sizler bul jaqtan  kelemen  degenshe  men 
patshamn  gorihe  kirip jatip,  aytatugin  sozlerdi  kelistiremen — 
deydi.
Duxtar kose  Aldardin  aytqanin  isleydi.  Patsha  omn  sozine 
inanbay  otiradi.
Duxtar turip:
53


—  Eger de,  inanbasaftiz,  atanizdin gorine jiirin.  Atahiz bir 
pirli  adam  edi.  Men,  Duxtar bay  keldim  desem,  qalay  saza 
bermes  eken, 
ssa
 deydi.
Patshaniri  balasi  menen  Duxtar  kose  patshamn  gorine 
keledi.  Duxtar kose  quran oqip bolip,  patshamft  gorine  qarap:
Taqsir,' patsham,  siz  tiri  waqtinizda  shin  adalatli  patsha 
ediniz.Men  bayagi  Buxarada  sizge  mi 
&
  tilla  bergen  Duxtar 
bay man.  Sizge  salem  beriwge  ham  sol  mm  tillam  sorawga 
kelsem,  siz' bunday bolipsiz.  Quday  sizge  beyishten jay berip, 
hurdih  qizin  qushaqlap  jatirgan  shigarsiz.  Mina  balariizga 
aytiri.  Menin  miri  tillamdi  bersin.  Gorden saza  esitiledi:
„   - f  Duxtar baydan  min tilla qanz  algamm iras.  Menin shin 
hadal perzentim  bolsan,  min  tillasm  eki  min  tilla  etip ber.
Aldar  kose  patshamn  gorinen  kilndiz  shigiwga  qorqqam- 
nan  keshke  deyin  jatip,  qarangi  tiiskennen  son  uyine  kelip 
hayali nan  soraydi.
Duxtar kose keldi  me?
Joq.
—  Pay,  maqaw  kose-ay.  Bizdi  aldap  ketken-aw,  —  dep 
ozinM  manlayma ozi  dumpeshlep  qalaga baradi.  Qalaga barip 
Duxtar koseni  korgen bar ma?  —  dep  sorasa,  «Duxtar kose 
17 
tertgege bir  eshekti  satip  alip,  Buxaraga  ketti»  — degen xabar- 
di  esitedi.
Aldar  kose  baradi  da,  birewdin  atin  alip,  mina jerge  barip 
kelemen,  sagan 
1
  tilla beremen dep,  minip jolga shigadi.  Ketip 
baratirip  etikshiden  qarizga bir baykemi  aq etik satip  aladi  da, 
atli  shawip  izinen  ketedi,  Jolda  Duxtar  kosenin  qosiq  aytip 
baratirgan  dawisin  esitip,  joldan  shigip  togay  menen  aid in 
orap  barip,  baykem  etiktin  bir pay in  taslaydi  da,  ozi  agashtin
54


panasinda  jasirmip  turadi.  Duxtar  kose  jol  menen  kiyatirip 
etikti  korip:
—  Pay,  mina etikti alar edim,  biraq bir payi gana bar eken,
—  dep  ote  beredi.
Aldar  kose  atin  togaydin  ishi  menen  shawip  otirip  tagi 
Duxtardan  ozip  otip jolga  etiktin  ekinshisin  taslaydi.  Duxtar 
korip:
«Attegene-ay, ;bir payi  minda tusken eken goy,  pay janagim 
nege  almadim,  dawlettifi  azi-kobi bola  т а »  —  dep  esheginen 
tusip  etikti  aladi,  о т   qorjinma  salip  keynine  qaray juwinp 
ketedi.  Sol  mahal  Aldar  kose  keledi  de,  qorjmmdagi  tillam 
alip,  togaydin  ishinen  keyin  qaytadi.  Duxtar  kose  etikti  alip, 
eshegine  kelse,  tilla tuwe  hesh narse joq,  «Wah,  menin  sorim 
qursm.  Bul  is  Aldar koseden basqa heshkimnin  de  isi  emes»,
—  dep,  bul  da keyin  qaytadi.
Aldar  kose  uyine  qaytip  keledi  de,  altindi  shigarip  ortaga 
qoyip  hayalma bilay deydi:
—  Mina  altm  ekewimizdin  ole-olgenshe  jewimizge  jetedi. 
Biraq,  Duxtar kose  kelmey  qalmaydi.  Sonnan bir  llajm tawip 
qutiliw  kerek.  Men  barip  patshamn  gotine  kirip  jatayin, 
sen  magan  nan-suw  akelip  turarsan.  Duxtar  kose  keliwden 
kilyewim senin menen birge  ketip  edi,  kuyewimdi  sen oltirdin, 
bolmasa  tawip  ber  dep  shawqimdi  shigarip,  jagasinan  alip, 
jiberme.  Soytip,  onnan qutilmasaq basqa ilaj joq.  — Al,  altindi 
qay jerge  komemiz?
Hayali  ekewi  oylasip,  altindi  qazanmn  tilbeleginin  astina 
komip,  ustine  qazandi  qoya  beredi.  Aldar  kose  qoynina  eki 
nan  salip,  patshamn gorine barip  kirip jata beredi.
Hayal keyninen tamaq apanp  qaytip jurgenin Duxtar sezgen 
edi.
55


«Bul  tillam  Aldar  kosege  bersem,  meni  quday  bir  kuni 
urar»,  dep  Aldardikine jetip  keledi.  Keliwden  Aldar  kosenin 
hayali jagasinan tutip  alip,  shawqimdi  saladi.
-r  Kiiyewim  senin  menen  ketip  edi.  Om  sen  oltirdin, 
bolmasa tawip ber!  —  dep betinen ala ketedi.
—  Qurdas,  toqtap tur,  ketken bolsa keler.
—  Joq,  bayimdi tawip ber.
— Al,  qurdas,  men  Buxaraga qaytpaqshi bolip,  xoshlasaym 
dep  kelip  edim.  Magan  bul jerde  dayim  eki  eshki,  jiyenim 
eki  eshki,  nemerem  eki  eshki,  barligi  alti  eshki  berip  edi. 
Alip  keteyin  desem  ol  bolmadi,  satayin  desem  bul  bolmadi, 
eshkiler anq,  ele  kogin  almagan.  Harqaysisimn  izinde  bir-bir 
jas  llagi  bar.  Qoy,  bum  dostim  Aldarga  berip  keteyin,  sawip 
iship,  kogin aldmp  mal eter dep keldim.  Eshkiler ana tobenin 
arjaginda jayilip jur,  som  alinlar,  —  dep,  Duxtar kose liyinen 
shigip bir jerde jasinmp jatadi.  Hayali kiiyewine  aparayin  dep 
bir guzege jarmam  quydi  da  «bes  eshki  llagi  menen bir talay 
mal  goy»  dep  oylap,  giizeni jerge  qoyip,  eshkini  qidmp  bir 
tobeden  asti,  eki  tobeden  asti.  Duxtar  kose  giizeni  aldi  da 
awliyege  barip,  hayalmin  kiindegi jiiretugin  soqpagi  menen 
patshamn  gorine  barip,  sirttan  giizeni  beredi.  Hayal  dawisi 
menen:
Ma,  Aldar,  ash bolip  qalgan  shigarsan-aw,  —  dedi.
‘ 
Duxtar kose  keldi me?
. —  Joq,  joq  kelgen joq.  Biraq,  esiktin  aldinan  uzagiraqtan 
6tti.
v< pp  Kelse janagim isle,  altm bar ma?
—  Aytpaqshi,  Aldar-aw.  Men  sol  altmdi  qay jerge  komge- 
nimizdi umitip ketip,  degbirden sastim goy.
Л


вг*йе Оу,  dziii  miyaylan  ekenseri  goy.  Qazanmft  astina 
komilgeni  qayda?
—  Aytpaqshi,  solay  eken-aw.  Miyim  qursm  menin.  Qoy, 
men  qaytaym,  —  dep  Duxtar  kose  juwirip  Aldar  kosenih 
liyine  keledi.  Altindi  aladi,  giizege  qaytadan jarmam  toltirip 
ornma  qoyadi  da ozi  Buxaraga  qaray hayt  qoyadi.
Hayal  bes  tobeden  asti,  biraq  heshqanday  eshkini  taba 
almadi,  sharshadi,  eshkisi  de  qurisin,  llagi  da  qunsin,  kiiye­
wim  ash  bolip  qalgan  shigar  dep  liyine  olip-talip  jetedi. 
Giizeni . ala  sala  awliyege  qaray juwirip,  Aldar kosege  baradi.
— Aldar,  Aldar.

  Bul kim?
срЗш  Men,  ma  mina jarmam  iship  al!
—  JaAa  akelip  edin goy.
—  Alla  barekella,  Duxtar  kose  eken-aw.  Sen  qayda  editfL? 
Hayal  barin  aytip  beredi.  Klin  batip  qaraiigi  tiiskennen  soii 
Aldar gorden  shigip,  liyine  kelip  hayalina urisip:
—  Qoy,  endi  bolmas,  ol  kose  endi  jetkermeydi.  Koylek- 
lshtammdi juwip ber,  men  Buxaraga ketemen,  —  deydi:
Aldar kose  aziqlamp,  eshekli  Buxaraga rawana boladi.
Duxtar  kose  liyine  jetip,  altindi  ortaga  qoyadi  da,  hayali 
menen kenesedi.
—  Minaw  eki  min  tilla.  Ekewimizdin  ole-olgenimizshe 
jewimizge jetedi.  Biraq,  maqaw Aldar kose,  erten bir kiin jetip 
keler.  Onnan  eplep  qutilip,  altindi  ozimizge  qaldirayiq. 
01 
hardayim  mina  kiinbatis  tarepten  keledi,  eki  koziii  usi jaqta 
bolsin.  tlydiil  ana jerine  bir  boyra  tosep,  peshexanam  qurip 
qoy.  Korgennen  men  olgen  bolip jatayin,  sen  way-waydi  sala 
ber.  Soytip,  bir onnan  qutilayiq  —  deydi.
57


Bir kuni  Duxtar 
Ms© 
menen hayali tiiste  shay iship  otirsa, 
kiinbatis jaqtan eshekli birewdin kiyatirgam korinedi. 
vo
4
r  Ana birew kiyatiripti  goy,  —  deydi  hayal.
Duxtar  qarasa,  Aldar  kosenin  tap  ozi.  Barip  boyraniri 
ilstine  jata  qaladi,  hayali  bay-baydi  sala  beredi.  Bir  mahal 
hayal  sharshap  bay-bayin  qoygannan  keyin  Aldar  kose 
muAayip jilamsirap:
Duxtar  menM  bir joram  edi.  Oni  hiirmetlep  oz  qolim 
menen  aq jawip,  anw  kepinlep  komeyin.  Suw  lsit  qurdas, 
deydi.
Aldar kose  olikti arqasina tanip ahp kete beredi.  Bir waqlan 
togaydiA  ishindegi  bir  awliyege  baradi.  Zangige  tanilgan 
Duxtar  kosenin  ayagin  joqari  qaratip,  basin  tomen  qaratip 
bir  mazardin  diywalina  suyep  qoyadi  da,  ozi  sol jerdegi  bir 
jayga  kiredi.  «LJh»  dep  demin  alip  otirganda,  gawirlasip  bir 
top  adamlar kele beredi.  Aldar qasinda turgan gewek tomarga 
kirip jata beredi.  Bul kelgen qirq qaraqshi eken.  Usi jerge kelip 
urliqtan tapqan diinyalann bolisedi  eken.  Hammesi attan tusip 
ortaga  diinya,  puldi  qoyadi.  Bir jas  lilkeni  hamme  narselerdi 
ten  boledi.  Bolinbey  tek  bir  hasil  qilish  qaladi.  Ol  qilishti 
jigitlerdin  barligi  da  algisi  keledi.  Oni  qaraqshilardin  basligi 
sezip;
'ffiski
  Bul  qilishti  anaw  turgan  lilken  gewek  tomardi  bir 
urganda kim  qiyip  tiisirse,  sol  aladi,  —  deydi.  Bir jigit  sekirip 
turip:!

 
Men  shabaman,  —  dep  qilishti  kotere  bergende,  Aldar 
kose  shiga tap  beredi:
—  Oliler,  tirini basin?  —  dep baqiradi.
—  Duxtar  kose  de  kepinin.jirtip,  qolin  shigarip,  zangisin 
silyretip:
58


— 
бШег,  tirini basin,  dep baqmp,  qaraqshilarga tap beredi. 
Qaraqshilar dunyam taslay sala atlanna minip qashadi.  Qaship 
bilay shiqqan son basligi:
Usi awliyege bunn eki  qoydan sadaqa akeletugin edik.  Bul 
sapan  napsiqawliq  etip,  qoy  akelmedik.  Ane,  somn  natiyjesi 
shigar.  Endi sonsha diinyam qalay qiyip taslap ketemiz,  aqirin 
gana anlip  kelin;  —  dep  eki adamdi jiberedi.
Olar  barip  diywaldan  sigalap  turip  ishtegi:  «Ha,  menin 
jarim pulim qayda»  —  dep baqinsqan sesti esitedi.
Sol waqitta suyewli turgan tabittagi  Duxtar,  qasmda tin lap 
turganlardin  taqiyasin  llaqtirip,  «jetpese  ma  sagan»  —  dep
59


baqiradi.  Bulardm  qorqqam  sonday,  bargan  son  entigip  zorga 
soyleydi.
Qaraqshilar  «diinyasi  qurisin»  dep  ketip  qaladi.
Aldar  kose  oljamn  hammesin  ortaga  salip:
Alip  kel,  eki  min  tillam,  qosip  bolemiz, Щ   deydi  Duxtarga.
Duxtar  kose  eki  min  tillam  alip  keledi.  Soytip,  dunyanm 
barin  ten  boledi.  Ortada  tek  pul  qaladi.  Som  bir-birewine  kozi 
qiymay  kop  waqit  otiradi.  Aqmnda  om  qilish  penen  eki  bolip 
aladi.  Soytip,  Aldar  kose  Xorezmge  qaytadi.

Download 3,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   36




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish