Университети с. А. Салихов мутахассисликка кириш


  И лм ий  иш, унинг мазмуни, максади ва вазифалари. Илмий



Download 6,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet28/89
Sana06.07.2022
Hajmi6,14 Mb.
#750465
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   89
Bog'liq
3-1063

2. 
И лм ий 
иш, унинг мазмуни, максади ва вазифалари. Илмий
ишларни бажариш тартиби. Илмий маъруза. 
И лм ий
амалий
конференциянинг укув жараёнида тутган урни
Илмий-тадкикот ишининг турларидан яна бири курс иши хисобланиб, у 
уз мутахассислик фанидан ёзилади. Курс ишини ёзиш тартиби эса, олдин курс 
иши мавзуси буйича берилган адабиётлар билан танишиб чикилади ва улардан 
ёзиладиган ситаталар белгилаб чикилади, шулар асосида маълумотлар 
тупланиб борилади. Кейин шуларга асосланиб режа тузилади. Режа 3 кисмдан 
иборат яъни: кириш, асосий кием ва хулоса. Киришда мавзу нима максадда 
ёзилаётганлиги, нима учун айнан шу мавзу танлангани хакида баён этилиши 
лозим. Кейин асосий киемга утилиб, унда мавзуга тегишли асосий фикрлар 
баён килинади. Мавзу маълум режалар асосида, хар бир режа алохида 
ёритилади. Хар бир режа ёритилишига алохида эътибор берилади.
Кейин хулоса кисмига утилиб, унда талаба уз фикрини тулик баён этиши 
керак булади. Талабанинг албатта хулосаловчи фикри булиши талаб этилади.
Биринчи курсда талабалар шу каби илмий-тадкикот ишларини ёзадилар. 
Бу билан талабалар уз билимини оширадилар.
63


Илмий-амалий конференцияларнинг утказилиши талабаларнинг, умуман, 
таълим олувчининг хаётида жуда катга рол уйнайди. Илмий-амалий 
конференциялар талабаларнинг уз устида купрок ишлашга, изланишга ундайди. 
Аввало талабаларнинг олган билими хар хил йигилишларда, конференцияларда 
мустахкамланади. Талабаларнинг узлари бирор мавзу юзасидан илмий иш ёки 
маъруза килиши талабанинг шу мавзу буйича купгина маълумотга эга 
булишига туртки булади.
Олий таълим олиш тизимининг асосий хусусиятларидан бири олий укув 
юртларида тайёрланаётган талабалар халк хужалигида фан ва техника: 
иктисодиёт, ишлаб чикариш ва бошка сохаларнинг эхтиёжига, караб ташкил 
килинади.
Укув юртларини битириб, таълим-тарбия олиб чикаётган ёшларимизнинг 
олган мутахассислиги ва тайёргарлиги куп жихатдан замон талабларига, бозор 
иктисодиёти эхтиёжига жавоб бериши керак. Таълим сохасида халкаро 
меъёрлар ва андозалар асосида давлат стандартларини мукаммал ишлаб чикиш, 
шунга караб, укув юртларини замонавий ускуна ва жихозлар билан таъминлаш, 
керакли моддий база яратиш авваламбор, укув дастурларида курсатилган 
фанлар буйича бугун тайёрланаётган мутахассислар талаб даражада булиши 
лозим. Шунинг учун хам олий укув юртларини 
битириб чикаётган 
мутахассисларга куйилаётган талаблар юкори даражада булмокда.
Биринчидан, олий укув юртини битираётганлар кандай талабларга жавоб 
беришини аниклаб олишимиз керак.
Иккинчидан, билимга чанкок, билим олишни узининг олий максади 
килиб куйган истеъдодли талабаларни топиш, танлаш ва кабул килишда 
объектив, адолатли тизим ва тартиб урнатиш, уларнинг етарли маълумот олиши 
учун барча замонавий имкониятларни яратиб беришимиз керак.
Учинчидан, олий укув юртларида кандай ва неча хил мутахассислик 
буйича таълим берилиши лозимлигини белгилаб олиниши зарур. Олий укув 
юртини ислох килаётганда уларнинг бошка давлатлардаги олий укув юртлари 
билан алокасини мустахкамлаш зарур ва уз устозларимиз билан чекланиб 
колмай, четдан хам устозлар чакиришни йулга куйишимиз керак.
Юртимиз йигит-кизлари тахсилнинг охирги йилларини тараккий топган 
давлатларнинг укув марказларига бориб укишларини ташкил килишимиз 
максадга мувофик иш буларди. Бунга хеч кандай мафкура аралашмаслиги 
керак. Энг мухим масалалардан бири шуки, домлаларнинг савияси ва билимини 
оширишга шарт-шароит тугдириб берилиши лозим. Домлалар, профессорлар, 
кафедра 
мудирлари 
уз устида ишламасалар, 
уз 
сохаси буйича чет 
мамлакатларга илмий сафарларга бориб келмасалар, тажриба алмашмасалар,
64


албатта, бундай ахвол укув жараёнига ва унинг самарасига салбий таъсир 
курсатади.
Маълумки, хаётимизнинг барча сохаларида ислохотларни утказиш, узбек 
модели деб ном олган ислохотлар сиёсатининг асослари булиши беш 
тамойилнинг бирида ислохотларни боскичма-боскич утказиш вазифаси 
куйилган. Тараккиётнинг узбек модели куйидаги тамойилларга асосланади:
1. Иктисодиётни мафкурадан холи этиш, иктисодни сиёсатдан устунлиги, 
узига хос ички конунларига мувофик ривожланиши.
2. Давлат бош ислохотчи, иктисодий узгаришларнинг ташаббускори.
З Д о н у н устуворлиги, 
конун олдида хамманинг бараварлиги ва
хамманинг конунга буйсуниши.
4. Бозор иктисодиётига утишнинг барча боскичларида кучли ижтимоий 
сиёсат юритиш, ахолининг мухтож табакаларини ижтимоий химоялашнинг 
устуворлиги.
5. Бозор иктисодиётига боскичма-боскич ва изчил равишда утиш, яъни 
ислохотларни инкилобий сакрашларсиз амалга ошириш.

Download 6,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   89




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish