Университети с. А. Салихов мутахассисликка кириш


Китоб устида ишлаш ва унинг боскичлари



Download 6,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/89
Sana06.07.2022
Hajmi6,14 Mb.
#750465
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   89
Bog'liq
3-1063

5. Китоб устида ишлаш ва унинг боскичлари
Кутубхона - босма ва айрим кулёзма асарлардан оммавий фойдаланишни 
таъминловчи маданий-маърифий ва илмий муассаса: мунтазам равишда босма 
асарлар туплаш, саклаш, таргиб килиш ва китобхонларга етказиш, шунингдек, 
ахборот-библиография 
ишлари билан шугулланиш, 
омманинг маданий 
савиясини оширишда фаоллик курсатади. Китобхонларга хизмат курсатиш 
кутубхонанинг асосий фаолияти булиб, колган барча фаолиятлар асосий 
фаолият учун хизмат килади. Китобхонларга хизмат курсатишнинг асосий 
максади уларни ахборот ва адабиётга булган талабларини имкон борича тулик 
кондириш ва адабиёт танлашларига ёрдам беришдан иборат. Хар бир кутубхона 
уз турига кура китобхонларни табакаларга булиб, алохида китобхонлар 
гурухларига ажратган холда хизмат курсатишни ташкил килади. Адабиётлар 
таргиботининг барча шакл ва усуллари китобхонлар талабларини имкон кадар 
тулик ва тезкорлик билан кондиришга каратилади.
Ёзувнинг пайдо булиши ва хужжатли манбаларни, айникса, кулёзма ва 
кейинчалик босма китобларнинг купайиши кутубхоналарнинг ривожланиши ва 
юзага келишига шароит яратди. Кутубхоналар ёзма ёдгорликларни сакдовчи 
хазина сифатида жуда кадимда пайдо булган. Милоддан аввалги 2-минг 
йилликда сопол битиклари сакланган кутубхоналар булган. Милоддан аввалги 
7 аср урталарида Шаркдаги куп саройларда, кадимги Миср ва Рим 
ибодатхоналари 
кошида 
кутубхоналар 
булган. 
Кадимги 
даврдаги 
кутубхоналардан энг машхури Александрия (Искандария) кутубхонасидир.
F арбий Европада илк урта асрларда монастир ва ибодатхоналар кошида 
кутубхоналар 
ташкил 
этилган. 
Китоб 
босишнинг 
ихтиро 
килиниши 
кутубхоналар ривожланишида янги даврни бошлаб 
берди. 
Сарбонна, 
Гейделберг 
университети 
кошида, 
шунингдек, 
Ватикан 
кутубхонаси, 
Париждаги Кироллик кутубхонаси каби кутубхоналар пайдо була бошлади.
54


Узбекистон худудида Милоддан аввалги 1-минг йилликнинг сунгги 
асрларида дастлабки кутубхоналар пайдо булган. Дастлабки кутубхоналар 
хукмдорлар саройларида ва ибодатхоналарда ташкил этила бошланган. Турон 
халкдари Миср, эрон, Юнон ва уларга кушни булган халклар билан якин 
алокалар урнатган, уша даврдаги мавдуд кулёзмалар билан хам таниш булган. 
Узбекистон 
халкларининг 
кадимги 
ёзма 
ёдгорликлари 
сакланмаган. 
Берунийнинг хабар беришича, китоб хазиналари ва уларни сакловчилар турли 
истилолар даври (7-9 асрлар)да йук килиб юборилган. 9-10 асрларда Урта Осиё 
фан ва маданйят ривожланди. Бухоро, 
Самарканд,
Марв, Урганч, ва бошка 
йирик шахарлар хукмдорлари саройларида кутубхоналар мавжуд булганлиги 
хакида маълумотлар бор. 13-асрда Самарканд, Бухоро, Фаргона, Балх ва бошка 
шахарлар маданйят марказлари, олимлар тупланадиган жой булиб, уларда 
йирик кутубхоналар булган.
Хозирги кунда замонавий техника кутубхоначини кул мехнатидан озод 
этиб, уни асосий вазифаси - китобхонлар билан маданий тарбиявий ишлар олиб 
боришга купрок вакт ажратишга имкон яратмокда. Дунёдаги энг йирик 
кутубхоналар:
АКШнинг КОНГРЕСС кутубхонаси (Вашингтон); Британия кутубхонаси 
(Лондон); Франтсия, Австрия, Шветсия, Япония ва бошка мамлакатларнинг 
миллий кутубхоналари, Россиядаги РОССИ давлат кутубхонаси (Москва); 
Россия миллий кутубхонаси (Санкт-Петербург) ва бошкалар.
Узбекистонда 
Узбекистон 
Навоий 
номли 
миллий 
кутубхонаси, 
Узбекистон Фанлар Академиясининг асосий кутубхонаси, Узбекистон Миллий 
Университетининг асосий кутубхонаси ва бошкалар.
Електрон кутубхона - интернетнинг ажойиб имкониятларидан биридир. 
Бу кутубхонанинг электрон шаклидир. Кутубхона деганда, одатда куз 
олдимизда китоблар турган узундан узок китоб жавонли катта хоналар келади. 
Электрон кутубхонада жавонлар вазифасини жилдлар, китоблар вазифасини 
Интернет сахифалари бажаради. Бу кутубхона маълумотлари электрон 
куринишда булади ва компьютерда жойлашади. Бу кутубхонадан фойдаланиш 
жуда кулай.
Бир неча йил аввал бир маколини топишга бир неча ой вакт сарфлаш 
зарур эди. Бутун бунинг учун бошка шахарга бориш ва вакт сарфлаш зарурати 
йуколди. Электрон кутубхоналар ёрдамга келди.
Бундан хулоса чикаришимиз мумкинки, бугунги кунда укиш учун 
кулланма ва дастурлар етарли.
Електрон кутубхона одатдаги кутубхонадан бир канча кулайликларга эга:
• Жойнинг тежалиши, яъни китобларни сакдаш учун махсус жойнинг 
зарурати йуклиги;
55


• Нодир асар ва маълумотларни саклаш ва улардан фойдалана олиш 
имкониятининг мавжудлиги;
• Фойдаланишнинг кулайлиги ва енгиллиги;
• Кидирув тизимларининг мавжудлиги;
• Маълумотлар хажмининг чекланмаганлиги;
• Вактнинг тежалиши ва чекланмаганлиги, яъни ундан 24 соат мобайнида 
фойдаланишингиз мумкин;
• Кушимча хизматларнинг мавжудлиги;
• Маълумотнинг аудио, видео ва компьютер графикаси ёрдамида сифатли 
ва яхширок акс эттириш мумкинлиги.

Download 6,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   89




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish