Умуртқалилар зоологияси фанининг предмети, ўрганаѐтган объекти ва вазифалари



Download 1,16 Mb.
Pdf ko'rish
bet59/74
Sana21.02.2022
Hajmi1,16 Mb.
#29076
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   74
Bog'liq
15 умурткалилар зоологияси мажмуа

Сут эмизувчиларнинг тузилиши 
Гавдасининг шакли. Сут эмизувчиларнинг ўлчами ҳам, ташқи 
қиѐфаси ҳам хилма-хил бўлади. Ҳозирги замонда яшаѐтган сут эмизувчилар 
ичида энг кичиги ҳашоратхўрлардан оқ тиш митти ерқазир (Suncus truscus) 
бўлиб, бўйи 3.8-4.5 см, массаси 1.2-1.7 г келади. Энг катта қуруқликда 
яшовчи сут эмизувчи эса африка фили (Loxodon africanus) бўлиб, баландлиги 
3.5 м, массаси 4-5 т га етади, сувда яшовчи сут эмизувчилардан кўк кит 
(Balaenoptera musculus)нинг узунлиги 33 м, массаси 150 т атрофида бўлади. 
Сут эмизувчиларнинг гавдаси ҳамма амниоталардаги сингари бош, бўйин, 
тана ва дум қисмларига бўлинади. Бу қисмларнинг шакли ва бир-бирига 
нисбати ҳар хил бўлади ва бу уларнинг яшаш шароитига, ҳаракатига, овқат 
тутишига, душманларидан ўзини ҳимоя қилишига мослашганини кўрсатади. 
Ҳар хил туркумларнинг вакиллари бир хил ѐки ўхшаш шароитларда 
яшаганлиги туфайли гавда шакли ўхшаб кетади (145-расм). Ҳайвонларнинг 
бундай гуруҳ турларини «ҳаѐт шакллари» ѐки экологик типлар деб аталади. 


Ҳаѐтининг кўп қисми сувда ўтадиган даррандаларнинг (ўрдакбурун, 
вихухол, бобр, нутрия, қундуз) жун қатлами сувда ҳўл бўлмайди, бўйни 
калтаради, бармоқлари орасида сузгич парда ривожланади, думи маълум 
даражада ялпоқланади. Курак оѐқлилар, сирен ва айниқса китсимонларда 
урчуқсимон гавда ҳосил бўлади, оѐқлари куракка айланади. Туѐқли 
даррандаларнинг оѐқлари узун ва хушбичим, танаси зич, бўйни узун ва 
ҳаракатчан. Товушқонлар ва кемирувчилар ҳам гавда шаклига кўра шуларга 
ўхшаш. Очиқ жойда яшовчи кенгурулар, африка сакровчилари 
(ҳашоратхўрлар 
туркумидан), 
қўшоѐқлар, 
қумсичқонлар, 
африка 
узуноѐқларида кейинги оѐқлари олдинги оѐқларига нисбатан узун ва кучли 
ривожланган бўлиб, сакраб югуришга мослашган, узун думлари мувозанат 
сақлайди. Ерни ковлаб, ер тагида фаоляит кўрсатувчи (юмронқозиқ, суғур, 
дала сичқонлари)ларнинг гавдаси қайроқсимон шаклда бўлади, оѐқлари ва 
думи калтаради. Ер остида яшовчиларида олдинги оѐқнинг бармоқлари 
кучаяди (кротлар). 
Дарахтда ўрмалаб юрувчи турларини оѐқлари калта, лекин оѐқлари 
кучли ва ўткир тирноқли, думи узун ва сербар жунли бўлади. Кўпчилик 
маймунларнинг узун тутқич оѐқлари дарахтда ўрмалаш ва баъзи маймун ва 
яшчерлар дарахт шохларини ушлашда гажак думларидан фойдаланади. 
Учарлар, жун қанотларнинг танаси ѐнидаги тери бурмаси секин пасга қараб 
учишини таъминлайди. Қўлқанотлар эса ҳавода қушлар сингари учиб юради. 

Download 1,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   74




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish