Umumiy fizika kursi (ii-tom)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet48/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

Р
cos 
(я, 
P)AS = - P „ A S .
Бу ерда 
Рп
цутбланиш векторининг AS элементга утказилган 
п
ташци нормалга проекциясини билдйради.
Бутун S сирт ичидаги тула зарядни топиш учун барча AS 
элементлардаги зарядларнинг йигиндисини оламиз:
Q'
= — 2
Р п
д5.
Q'
нинг ифодасини (11) га цуйиб, цуйидагини зосил циламиз;
2 ^ A S b ^ ^ Q - V P ^ S )
ёки
^
(Еп
+ 4
т.Рп)
AS = 4* Q,
\
64- раем. Богланган з а ­
рядни дисоблашга дойр.


Шу билан бирга, Е + 4^Р йигинди электростатик индуцция 
вектори D дан иборатдир, демак, бундан цуйидаги келиб чи­
цади:
2
A , 
AS = 4kQ.
Бу натижа диэлектрик учун Остроградский — Гаусс теорема­
сининг ифодасидан иборатдир: электростатик индукция векто­
рининг ихтиёрий ёпиц сиртдан утувчи оцими сирт ичидаги 
эркин
заряднинг 4и га купайтирилганига тенг булади.
130- § 
да электростатик майдон кучланганлиги 
Е билан дажмий зар я д ­
лар зичлиги р орасида
д Е х
д Е , 
д Е ,
- ^ + - o f + ^ r = 4V
(12)
ёки
div Е = 4тср 
(12а)
богланиш бор эканлиги кУрсатилгак эди. Д и электри к булганда бу ифодада- 
ги р барча (дам эркин, дам богланган) зарядларнинг дажмий зичлиги була­
ди. Д и электриклар булганда D в ектор учун дам шундай ифода тугри бу­
лади. Хацицатан дам (1а) формулага кура,
D = Е + 4л Р,
бунда Р — цутбланиш вектори. Бундан цуйидаги келиб чицади:
div D = div Е - f 4л div Р. 
(13)
141- § да айтилганига кура div Р = — р', бунда р' — богланган з а р я д ­
ларнинг дажмий зичлиги. (13) га div Р нинг цийматини ва div Е нинг (12а) 
дага цийматини цуйсак
div D = 4л (р — р')
тенгликни досил циламиз, лекин р — 
/ —
р0, бунда р0 — эркин за рядлар- 
пинг дажм зичлиги. Шундай цилиб,
div D = 4лр0. 
(14)
Демак, D векторнинг дивергенцияси (ёйилмаси) фацат эркин заря длар- 
нннг зичлиги билан аницланади.
Е вектор учуй (12а) ифодани биз О строградский — Гаусс тсоремаси- 
нинг натижаси сифатида досил килдик. Аксинча, (12а) муносабатни цаноат- 
лантирув чи вектор О строград ски й — Гаусс теоремасини дам цаноатланти- 
ришини курсатиш мумкин. Шунингдек, (14) тенгликдан шу нарса 
келиб 
чицадики, дар цандай ди электри кда D в ектор О строград ский — Гаусс тео ­
ремасини цаноатлантиради, бунда фацат эркин зарядларнигина наза рга 
олиш керак.
145-§. Е ва D векторларни зарядга таъсир этувчи куч­
лар орцали аницлаш. Бушлицдаги электростатик майдонни 
текшираётганда Е майдон кучланганлигини бирлик мусбат 
зарядга таъсир цилувчи кучга цараб аницлаган эдик (124- §). 
Агар майдоннинг бирор нуцтасига жойлаштирилган 
q
зарядга
7*


f куч таъсир цилаётган булса, шу нуцтадаги Е майдон к уч ­
ланганлиги
Е = — 
(1)
q

'
муносабатдан топилади. Бунда икки шартни айтиб утиш музим:
1) 
q
„синаш“ заряди нуцтавий булиши, яъни шундай ки­
чик улчамли жисмда тупланган булиши керакки, бу заряд 
чегарасида (атрофида) майдон кучланганлиги доимий булсин;
2) 
q
заряднинг киритилиши майдонни вужудга келтираёт­
ган зарядларнинг катталигини зам, жойлашишини зам зеч 
бир узгартирмаслиги керак. Бу икки шартни амалда цуйида­
гича цаноатлантириш мумкин: биринчидан, 
q
зарядни жуда 
кичик цилиб олиш керак; иккинчидан, бу зарядни майдонни 
вужудга келтирган зарядларнинг исталганигача булган масо- 
фага нисбатан кичик улчамдаги жисмда туплаш керак.
Диэлектрикдаги Е майдон кучланганлигини эркин зарядлар 
вужудга келтирган Е0 кучланганлик ва богланган зарядлар 
вужудга келтирган Е' кучланганликнинг йигиндиси сифатида 
аницлаган эдик (142- §):
Е =. Е0 + Е'.
143- § да биз диэлектрик ичига жойлаштирилган зарядлан­
ган жисмларга таъсир этувчи кучлар, умуман айтганда, f =
qE
тенглик билан аницланмаслигини курсатиб утган эдик, бу тенг- 
ликдаги # — текширилаётган жисмда тупланган заряд. Бунинг 
сабаби шундаки, жисм билан диэлектрик чегарасида боглан­
ган цушимча сирт зарядлари зосил булади, бу цушимча заряд­
ларнинг катталиги 
q
заряд катталигига ва шу заряд жойлаш­
ган жиемнинг улчамларига замда шаклига боглицдир. Бундан 
ташцари, диэлектрикнинг узида ва унинг жисм билан чегара­
сида механик тортилишлар юзага келиб, бу тортилишлар зам 
кучларни вужудга келтиради. Жиемнинг улчамлари кичик 
булганда зам богланган цушимча зарядлар йуцолмайди, ш у­
нинг учун, умуман айтганда, диэлектрикдаги Е майдон куч- 
лаыганлигини 
q
„синаш" зарядидан фойдаланган золда (1) 
тенглик асосида топиб булмайди.
Диэлектрикдаги тортилишлар туфайли пайдо булган меха­
ник кучлардан цутулиш мумкин. Бунинг учун 

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish