Umumiy fizika kursi (ii-tom)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet47/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

AN2 = D,n AS.
(9) шартларга кура
=
D.ln
булгани учун цуйидаги ке­
либ чицади:

N t
=
AN2.
Шундай цилиб, индукция чизицлари юзача орцали узлук­
сиз утади.
Диэлектрик бир жинслимас булса, уни фикран шундай юп­
ца цатламларга буламизки, бу цатламларнинг дар бирини бир 
жинсли дейиш мумкин. У золда индукция чизицлари цатлам- 
дан-цатламга ва, демак, умуман диэлектрик буйлаб узлуксиз 
утади.
Майдон нолдан фарцли булган фазони узлуксиз тулдирув­
чи бир жинсли диэлектрикда D индукция вектори эркин заряд­
ларнинг Е() майдон кучланганлигидан фарц цилмайди, чунки
бундай диэлектрикда Е = ( 1 4 2 - § га царанг) 
ва бундан
Е() — еЕ = D булади. Диэлектрикдаги майдон учун Остроград­
ский — Гаусс теоремасининг куриниши узгаради. Кутбланган 
диэлектрик олиб,диэлектрик ичида олинган ихтиёрий ёпиц 5
сиртдан утувчи кучланганлик оцимини зисоблайлик. Сирт ичи­
даги тула 
Q
заряд диэлектрикка ташцаридан киритилган Q0 
эркин заряддан ва диэлектрик цутбланганда вужудга келган 
Q'
богланган заряддан ташкил топган булади:
^ £„A S = 4*Q = 4 * ( Q 0 + Q'), 
(И )
бунда 
п
— S сирт нуцталаридаги ташци нормални билдиради.
Q' зарядни зисоблаймиз. Равшанки, бутунлай S сиртнинг 
ичида жойлашган молекулалар бу сиртнинг ичида компенса- 
цияланмаган заряд зосил цилмайди. 5 сирт кесиб утган моле- 
кулаларгина компенсацияланмаган заряд зосил цилади. S сирт­
дан ташцарш а мусбат зарядлари чиццан молекулалар S сирт 
ичида манфий заряд зосил цилади, сиртдан ташцарига манфий 
зарядлари чиццан молекулалар эса S сирт ичида мусбат заряд 
зосил цилади. 
AS
сирт элементи оламиз ва шу сирт кесиб утув­
чи молекулалар сонини зисоблаймиз. AS элемент яцинида мо­
лекулаларнинг диполь моментлари катталик ва йуналиш жи- 
Затдан 
бирдай замда р =
q\
га 
тен г 
деб фараз циламиз, бунда 
/ — молекуланинг мусбат ва манфий зарядлари орасидаги ма­
софа. Диполларнинг (1 буйлаб йуналган) уцлари AS элементга 
утказилган 
п
ташци нормаль билан 
б бурчак зосил цилади, 
деймиз. Равшанки, AS элемент 
С
марказлари AS элеменгдан
7
С. Э. Фриш, А. В. Тиморева



йуналиши буйлаб сиртниш зар иккала томонида //2 дан ортиц 
булмаган масофада жойлашган молекулаларнигина кесиб ута­
ди (64- расмга царанг, / —диполь узунлиги). Демак, AS элемент 
шундай молекулаларни кесиб утадики, бу молекулаларнинг 
диполь марказлари асоси AS ва ясовчисининг узунлиги / бул­
ган цийшиц цилиндр зажмида булади. Хажм бирлигидаги
диполь марказлари сонини 
п 0
деб олиб, 
AS элемент кесиб утган молекулалар 
сони учун цуйидаги ифодани зосил ци­
ламиз:
«„AS/ cos 
(n, 1).
Агар 1 нинг йуналиши п нинг йуна­
лиши билан (I мусбат заряддан манфий 
зарядга томон йуналган) уткир бурчак 
зосил цилса, зар бир кесилган молекула
S сирт ичида 
q
манфий заряд зосил ци­
лади. Шундай цилиб, AS сирт элементи 
кесиб утган молекулалар S сирт ичида
— 
q n 0l A S c o $
(n, 1)
га тенг булган компенсацияланмаган манфий заряд зосил ци­
лади (агар AS элементга 1 нинг йуналиши билан утмас бур­
чак зосил цилувчи ташци нормаль утказилган булса, юцорида 
келтирилган ифода мусбат заряд беради). Шу билан бирга, 
q

п0 —
Р музитнинг цутбланиш вектори (зажм бирлиги мо­
менти) булади, демак, AS элемент кесиб утган молекулалар 
зосил цилган ортицча зарядни цуйидаги куринишда ёзиш 
мумкин:
— 

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish