Umumiy fizika kursi (ii-tom)


§. Потенциаллар айирмаларини улчаш. 121- § да



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet56/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom


§. Потенциаллар айирмаларини улчаш. 121- § да 
электроскопнинг тузилишини урганаётганимизда электроскоп 
япроцларининг очилиш даражаси япроцлардаги зарядларнинг 
улчови булишини курсатган эдик. Бироц электроскоп айии 
пацтда япроцлар билан электроскоп гардиши орасидаги потен- 
цналлар айирмасини зам улчайди. Япроцларни зарядлаганда
8
*


гардишда индукцияланган зарядлар пайдо булади; агар бу 
гардиш ерга уланган булса, гардишда япроцлардаги зарядлар­
нинг ишорасига царама-царши ишорали зарядларгина цолади. 
Электроскоп япроцлари ва гардиш конденсаторнинг иккита 
цопламасининг узгинасидир; япроцларда тупланган Q заряд 
цанча катта булса, бу цопламалар орасидаги потенциаллар 
айирмаси зам шунча катта булади. Шундай цилиб, электрос­
коп япроцларининг очилиш даражаси япроцлар билан гардиш 
орасидаги потенциаллар айирмасини улчайди. Агар электрос­
копнинг вольтларда даражаланган шкаласи булса, бундай 
электроскопни 
элект рост ат ик вольт мет р
дейилади.
Электростатик вольтметрни 
абсолют электромет р
ёрдамида 
даражалаш мумкин. Абсолют электрометр ёрдамида улчашда 
принцип жизатдан ясси конденсаторнинг иккита пластинкаси 
орасидаги тортишиш кучлари улчанади, бу кучлар потенциал­
лар айирмаси билан ифодаланиши мумкин. Чексиз катта плас- 
тинкади ясси конденсатор учун чицарилган формулалардан 
фойдаланиш имкониятига эга булиш учун 
с а ц л а гт ц а л ц а л и
конденсатор ишлатилади. Параллел жойлашган иккита гори- 
зонтал дискдан иборат конденсаторни куз 
олдимизга келтирайлик; юцоридаги диск- 
нинг кичик 
А
цисми сацлагич залца деб 
аталувчи цолган цисмдан тор тирциш билан 
ажратиб цуйилган (75- раем); бу 
А
цисм 
остидаги майдон бир жинсли булади, чун­
ки фацат пластинка четларидагина майдон 
бир жинслилиги бузилади.
Шунинг учун бу урта циемнинг сигими 
ясси конденсатор сигими формуласининг узи билан ифодала- 
нади:
п
&S
~ 4тс
d '
( 1 )
бунда 
S — A
пластинканинг юзи, 
d
— пластинкалар орасидаги 
масофа. 
А
пластинкага таъсир этувчи куч пастки пластинка 
вужудга келтирган майдон кучланганлиги билан 
А
пластинка­
нинг Q заряди купайтмасига тенг. Пастки пластинканинг кон­
денсатор ичида вужудга келтирган майдон кучланганлиги 
конденсатор ичидаги майдоннинг тула кучланганлиги 
Е
дан 
икки марта кичик;' демак, 
А
пластинкага таъсир этувчи куч 
цуйидагига тенг булади:
f = T -Q -
Ь
=
~
ва 
Q — С (V 1 — V2)
эканлигини назарга олиб
75- раем. Сацлагич 
^ алкали конденса­
тор.


(бунда 
V,
— 
V
-2
пластинкалар орасидаги потенциаллар айир­
маси), цуйидагини топамиз:
СИЛ - V2)s
/ =
Бу ифодага С сигимнинг (1) формуладаги цийматини келти- 
риб цуйсак:
f = A ( v , - v , y  
(2)
зосил булади, яъни / узаро таъсир кучи 
V
, — 
1/2
потенциал­
лар айирмаси билан ифодаланади.
Пластинкалар орасида заво булганда е = 1 булади ва (2) 
тенгликдан цуйидаги келиб чицади:
V t
у г = й У %
Пластинкалар орасидаги 
d
масофа ва пластинкалар 
юзи 
S
ни билган золда 
/ кучни улчасак, 
1
/, — 
V2
потенциаллар а йирмасини 
абсолют улчовларда то­
памиз.
Тарози паллаларидан 
бири 
урнига зарядлан­
ган, иккинчи пластинкага 
тортилувчи пластинкани 
цуйиб, / кучни „тортиш“ 
йули билан аниклаш мум­
кин. Электр катталиклар- 
ни „тортиш“ йул'и билан 
аниклаш принципи инглиз 
физиги Томсон томони- 
дан ишлаб чицилган. 76- 
расмда 
D
электростатик 
вольтметрни 
шу прин-
ципга асосан даражалаш схемаси курсатилган. Одатдаги та- 
розининг битта палласи олиниб, унинг урнига конденсаторнинг 
А
урта цисми куйилган. Агар конденсаторнинг сацлагич зал- 
цаси билан биргаликда юцори пластинкасини ва тарозининг 
бутун корпусини ерга улаб, конденсаторнинг ердан изоляция- 
ланган пастки 

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish