Umumiy fizika kursi (ii-tom)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet235/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   231   232   233   234   235   236   237   238   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

(
3
)
(За)


Е ч и л и ш и. Бу долда рамка юзи оркали утаётган индукция окимининг 
узгариш и рамканинг иккинчи долатида унинг юзи оркали утаётган магнит 
окимига тенг:
ф 2 — 0 , =
BS.
Ш у формулада 
В
гауссларда, 5 юз — 
см'2
ларда дисобланса, оКим 
C G S M
бирликлард а чикади. Бу окимни бирликларнинг Халкаро системасида ифо- 
далаш учун уни яна 1б~8 га купайтириш керак:
03 
-
0
! =
10—8
■ 0,5 - 1C
3
я 
б.
Шунинг учун (2а) формулага асосан, индукцияланган электр микдори кулон 
дисобида:
булади.
Магнит индукция окими 
цисца вацтга
узгариши натижаси­
да досил булган 
q
электр микдорини 
ба лли ст ик гальвано­
метр
деб аталадиган асбоб ёрдами билан улчаш мумкин. 
Умуман, баллистик гальванометрнинг тузилиши оддий галь- 
вонометрларнинг тузилишига ухшайди. Унинг даракатчаи кис­
ми узгармас магнит кутблари орасига жойлаштирилган рамка­
дан иборат. Рамкага стрелка мадкамланган; рамкани махсус 
пружина маълум долатда тутиб туради. Рамкадан / индукцион 
ток утганда бу рамкага кучлар моменти
М

HSIn
таъсир килади, бу ерда 
Н —
магнит майдоннинг кучланганли­
ги, я — рамкадаги урамлар сони, 
S —
рамканинг юзи. S, 
п
ва 
Н
катталиклар муайян асбоб учун доим узгармас булганлиги 
учун:
М
=
с!,
бу ерда 
с —
узгармас катталик булиб, 
гальванометрнинг ди­
намик доимийси
деб аталади.
Куч моментларининг 
M a t
импульси таъсири остида рамка 
бурила бошлайди ва унинг даракат микдори моменти 
Jdw
мик- 
дорга узгаради, бу ерда 
J
бутун даракатчан системанинг 
инерция моменти, rfu> — рамка бурчак тезлигининг узгариши. 
Даракат микдори моментининг узгариши сон жидатдан кучлар 
моментининг импульсига тенг (I томга каранг 
булгани учун:
Jdai

M d t
=
с I d t.
4)
/ ток утиб турган 
t
вакт гальванометрнинг осма системаси- 
нинг хусусий тебранишлар 
д аврига Караганда 
кичик булса, 
кучлар моменти осма системага туртки беради, бу туртки таъ­
сирида система ш0 бурчак тезлик олади. Шунинг учун 4 ифо-
29*


дани нолдан 
t
гача ораликда интеграллаб, цуйидаги натижани 
оламиз:
“ о 
1
J
Jdu
= j* 
c l d t
ёки /ш0 =
cq,
о 
о
бундаги 
q
катталик 
t
вацт ичида утган электр мицдори. Бун­
дан цуйидагини топамиз:
«о =
j q .
Даракатчан система узига берилган ш0 бурчак тезлик таъ­
сирида бурила бошлайди, бундан система буриладиган энг кат­
та <р0 бурчакни („четланиш бурчаги“ни) бошлангич тезликка 
пропорционал деб дисоблаш мумкин:
hr
<Р0 =
ы 0 = T g .
Демак, гальванометр стрелкасининг „четланиш бурчаги11 
гальванометр орцали оциб утган электр мицдорига пропорцио­
нал экан. Шунинг учун, 
q
ни четланиш бурчаги (ш0> га цараб 
аницлаш мумкин. Четланиш бурчаги электр мицдори 
(q)
га 
пропорционал булиши учун гальванометрнинг осма системаси­
нинг параметрларини унинг хусусий тебранишлари даврп етар­
ли даражада катта буладиган цилиб танлаб олиш керак. Галь­
ванометр доимийси 
kcjJ
одатда эмпи­
рик йул билан аницланади. Бунинг 
учун гальванометр аввалдан маълум 
булган электр мицдорларини утказиш 
усули билан даражаланади. Электр 
мицдорини, масалан, сигимлари аниц 
булган конденсаторларни разрядлаш 
йули билан досил цилиш мумкин.
(2а) тенгликка биноан, индукцион 
ток досил булиши натижасида оциб 
утган электр мицдори магнит индук­
ция оцимининг узгаришига пропор­
ционал булгани учун, баллистик галь­
ванометр билан магнит оцимларини дам улчаш мумкин. Магнит 
индукция оцимини улчаш учун махсус мослаштирилган баллис­
тик гальванометр 
флюксметр
деб аталади. Флюксметрнинг 
одатда ишлатиладиган турининг тузилиш схемаси биз дозир 
таърифлаган баллистик гальванометрнинг схемасидан бир ца­
дар фарц цилади. 293- раемда 
N
ва S — узгармас магнитнинг 
цутблари, 
А
— цутблар орасига жойлаштирилган рамка. Бу 
рамка жуда узун ва юмшоц 
а
ипга осилганлиги сабабли рам­
29cs- раем, флю ксм етр схе­
маси.


ка бурилган пайтда досил буладиган бурилиш моменти жуда 
дам кичик булади; рамка 
N
ва S кутблар орасида дар цандай 
вазиятда дам фарцсиз мувозанат долатда цола беради. 
А
рам­
канинг учлари иккинчи 
С
рамкага уланган. Бу 
С
рамка магнит 
индукция оцимининг циймати улчанадиган фазога киритилади. 
Агар 
С
рамка дастлаб магнит майдондан ташцарида турган' 
булса, у долда магнит индукция оцимининг узгариши сунгги 
оцимнинг цийматига, яъни 
Ф ,п2
га тенг булади, бу ерда Ф2— 
рамканинг юзи орцали утган оцим, я2 — рамкадаги урамлар 
сони. 
С
рамканинг юзи орцали утаётган магнит индукция оци­
мининг узгариши натижасида рамкада индукцион /2 ток досил 
булади; досил булган бу ток 
А
рамка орцали дам утиб, уни 
N S
магнитнинг магнит майдонида бурилишга мажбур этади. 
Бу бурилиш натижасида рамка орцали утаётган магнит индук­
ция оцими узгаради ва, демак, рамкада индукцион /, ток до­
сил булади. Бу ток, Ленц цоидасига биноан, шундай йунал- 
ганки, магнит кучлари 
А
рамкани 
тормозлай бошлайди. 
Натижада 
А
рамка тухтаб цолади. Рамкага таъсир этаётган 
кучлар моменти
М
=
H S xn,
(/j + /2),
бу ерда 
Н
катталик — 
N
ва S цутблар орасидаги магнит май­
доннинг кучланганлиги, 
пг
катталик — 
А
рамкадаги урамлар 
сони, 
St —
унинг юзи. Рамка дастлабки долатда дам, сунгги 
долатда дам тинч турганлиги учун куч моментининг тулиц 
импульси нолга тенг булиши керак:
бундан

M dt
=

H S1n1
(A + /2) 
d t
= 0,

I2d t
= — 

Ixdt,
ёки |
q2\
=
\qt \,
яъни А ва /2 индукцион токлар ташиб утган заряд мицдорла- 
рн бир-бирига тенг. Бироц (2а) формулага биноан:
_ ФоП2. 
„ _ А Ф\п\
Q i — 
- £ - >
Qi — ~—R ~ ’
бу ерда А 0! катталик — 
А
рамка орцали утувчи магнит индук­
ция оцимининг узгариши, 
R
— бутун занжирнинг 
тула царши­
лиги. Бундан:
\Ф ,\п 2 = \АФ 1\п 1.


А
рамканинг бурилиш бурчаги 
а
унча катта булмаган доллар- 
да окимнинг А
Фг
узгариши а га пропорционал булади, шунинг 
>чун, | Ф2 1 дам а га пропорционал булади:
бу ерда 
k
— берилган асбоб учун узгармас катталикдир. Шуи- 
дай килиб, 
А
рамканинг бурилиш бурчагига караб С рамка 
оркали утган окимни улчаш мумкин экан. Равшанки, шунга 
асосланиб магнит майдоннинг 
С
рамка киритилган жойдаги 
магнит индукцияси 
В)
нинг кийматини дам топиш мумкин: 
агар 
С
рамка майдоннинг индукция чизикларига нормал вазият- 
да жойлаштирилса, 
Ф2 = B S
2 булади
224- 
Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   231   232   233   234   235   236   237   238   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish