Umumiy fizika kursi (ii-tom)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet225/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   221   222   223   224   225   226   227   228   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

S x
ва 
S2 диафрагмалар ионларнинг ингичка шуъласини ажратади. 
Сунгра шуъла параллел 
С
ва 
С'
пластинкалар орасидан утади. 
С
ва 
С
пластинкаларга маълум потенциаллар айирмаси бери-
лади, бунда пластинкалар орасида кучланганлиги 
Е
га тенг 
электр майдон досил булади. Фикран шуълада 
е/m
солиштир­
ма зарядлари бир хил булган заррачаларни ажратайлик; бу 
заррачаларнинг тезликлари турлича булгани учун улар турли 
катталикка огади ва натижада шуъла кенгаяди. Шуъланинг 
b
чеккасига энг секин даракатланувчи заррачалар, 
а
чеккасига 
эса энг тез даракатланувчи заррачалар мос келади. Пунктир 
дойра билан уралган содада заррачаларга раем текислигига 
перпендикуляр йуналган магнит майдон таъсир курсатади. Бу 
майдонда заррачалар электр майдондагига тескари томонга 
огади. Тезликлари дар хил булган заррачалар бу ерда дам 
турлича: энг секин даракатланувчи 
b
заррачалар купроц, энг 
тез даракатланувчи 
а
заррачалар эса камроц огади. Шу ту ­
файли тезликлари турлича булган заррачаларнинг траектория- 
лари битта 
Fy
нуцтада кесишади. Худди шу каби солиштирма 
заряди 
е/т
бошца цийматга эга булган турли тезликли зар­
рачаларнинг траекгориялари цандайдир бошца бир 
Е2
нуцтада 
кесишади: 
е/т
нисбатлари бошца цийматга эга булган зарра­
чаларнинг траекториялари кесишган нуцталар тахминан 
F
j
F2
тугри чизиц буйлаб жойлашади. Шундай цилиб, агар 
F XF 2
тугри чизиц буйлаб фотопластинка жойлаштирсак, бу фотс- 
пластинкада равшан чизицлар — тирцишларнинг „тасвирлари“ 
досил булади. Бу „тасвирларнинг11 дар бири маълум 
е/т
сс- 
лиштирма зарядга эга булган заррачаларга тегишли булади,.


Ионларнинг зарядлари бир хил булганда, чизицларнинг турган 
Урни фацат ионларнинг 
т
массалари нисбати билан аницлана­
ди. Бу чизицларнинг бир-бирларига нисбатан вазиятини улчаб 
т
массалар нисбатини топиш мумкин.
Асбоб ёрдамида досил цилинган фотограмманипг (277- раем) 
куриниши оптик спектрограф ёрдамида досил цилинадиган 
•чизиций спектрнинг куринишини эслатади. Шунинг учун Ас­
тон уз асбобига 
масс-спек­
трограф
деб ном берди.
Масс-спектрограф ёрда­
мида жуда катта аницлик 
билан турли изотопларнинг 
массалари 
нисбатларини 
аницлаш мумкин.
Изотопларнинг улчаб то­
пилган массалари дацидаги баъзи бир маълумотлар XIX жад- 
валда берилган.
Изотопларга дойр тажрибалардан олинган маълумотлар 
III томда'тадлил цилинади. Атом тузилиши дацидаги назария 
учун бу маълумотларнинг адамияти жуда катта.
Ионларнинг солиш тирма зарядини аницлашнинг яна бир бошца усули­
ни—муайян тезликдаги заррачаларнн кундаланг магнит майдонда фокуслашга 
асосланган усулни дам курсатиб утамиз. 278- раемда асбобнинг схемаси 
тасвирланган (бу схемада соддалик учун асбобдагп ичндан давосн суриб 
олинган металл цути курсатилмаган; асбобнинг цисмлари шу цутннинг ичига 
урнатилган булади). Бу асбоб да цизитиладиган 
D
ип анод булиб хизмат 
цилади. Унга таркибида текширилаётган элемент булган тузнинг юпца цат­
лами суртилади; бундай шароитда сим мусбат ионлар манбаи булиб хизмат 
цилади. Ионлар 
D
сим билан 
тирциш орасига берилган ва потенциаллар 
айирмаси 
V
t — 
V2
булган электр майдонда тезлаш тирилад и. Тирцишдан ут- 
гац ионлар бир жинсли магнит майдонга киради. Бу майдонда электронларга
XIX ж а д в а л 
И з о т о п л а р н и н г м а с с а л а р и
Атом
Химиявий 
атом огирлиги
Изотопларнинг О 16 га 
нисбатан олинган 
массалари
Н . . 
.
1,00756
1,00812
2,01471
Не . .
4,00128
4,00391
Li . . .
6,9 40
6,0167
7,0180
О . , 
.
16,0000 (т аъри ф-
16,0000
га биноан)
17,0046
18,0057
35,457
34,9800
CI . . .
36,9775
IOE 
>Ов 
НО Ш 42 ИЗ 114 
116
гтттттгт
277- раем. Масс-спектрограмма.


раем текислиги га перпен дикуляр йуналган Н кучланганлик таъ сир килади. 
Ана ш у магнит майдон т а ъ с и р и д а ионлар айлана буйлаб даракат килади; 
бу айлананинг 
г
радиуси 218- пар агр афдаги (2) форм ула билан аникланади:
Г 
Н ' е

(
6
)
бу ерда 
m
— ионларнинг массаси, 
е
— уларнинг заряди, 
v
— тезлиги.
D
симнинг улчовлари чекли булгани сабаб ли 
S }
тиркишдан утган ион­
ларнинг тезликлари бир кадар турлича йуналган булади. 
D
B aSi орасидаги 
фазо да 
S
, тиркиш текислигига перпендикуляр йуналган ионларнинг траек- 
ториялари туташ чизик билан тасвирланган. Бу ионлар тиркиш текислигини 
5 , дан 
2 г
масофада ётган 
А
нуктада иккинчи марта кесиб утади. 
D
билан 
орасида ю корида курилган траекто- 
рияга нисбатан а бурч ак остида дара­
катланаётган ионлар 
S \
тиркиш текис­
лигини 
В
нуктада кесиб утади. 
а
бурчак 
жуда кичик деб ф араз килсак (278- расм­
га каранг), куйидагини досил киламиз:
А В =
Л5] — 
B S X — 2г
— 
S f i
cosa 
ёки, 5 ,С = 2
г
булгани учун
А В
=
2 r
(1 — cosa)
4
г
sin®—.
2
а
бу рчак кичик булгани учун такрибан 
Куйидагини топамиз:
А В
= га2.
278- раем. Кундаланг магнит май­
донда заррачаларнинг огиш схе­
маси.
а
бурчак кичик булганда, 
га 1
катталик 
г

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   221   222   223   224   225   226   227   228   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish