К.олади
ва электронлар четга огади.
t
вакт 7/2 ярим даврга каррали нис-
батда булган долдагина электронлар огмайди, холос. Ана шу долда элек
тронлар шуъласи флуоресценцияланув чи
В
экраннинг марказида
epyF
дог
досил килади.
Шундай килиб, электронлар шуъласини иккала конденсатор дам огдир-
маслиги учун куйидаги шарт бажарилиши керак:
-
г
бу ерда
п
— бутун сон.
Иккинчи томонда,
t
в акт куйидагича топилади:
I
конденсаторлар о р а
сидаги масофа булсин, у долда
t
= — булади, бу ерда
v
— электронларнинг
v
тезлиги. Б у тезликни куйидаги муносабатдан фойдаланиб, катод билан
А 2
диафрагма орасига берилган
— К2 тезлатувчи потенциаллар айирмаси
оркали аниклаш мумкин:
JL гаг
»2
= е (
— V2), бундан t- = — =
^ т
2
J
V2
2е
(
V1 - Щ '
t
2 нинг бу кийматидан ва (8) формуладан фойдаланиб куйидагини топамиз:
е_
=
2/2
га
п - Т Ц \ \ — V2) '
(9)
ejm
ни улчаш учун электрон лар шуъласи
В
экраннинг марказига би
ринчи марта туш май колгунга кадар
Т
давр камайтнрила борилади. Бунга
п
= 1 мос келади, шунга асосан (9) дан фойдаланиб, аввалдан маълум бу л
ган
I
ва V’i —
V2
га асосан солиш тирма заряд
ejm
топилади.
219-
§. Мусбат ионларнинг солиштирма зарядини аниц
лаш. Заррачаларнинг электр ва магнит майдонларда огишига
асосланган юцоридаги усуллар умуман олганда фацат элек-
тронларнинггина эмас, балки ихтиёрий ионларнинг
—
солиш
тирма зарядини аницлашга дам ярай беради. Бироц, атомар
ва молекуляр ионларнинг
е/т
солиштирма зарядини бу усул
лар ёрдамида аницлашда учрайдиган цийинчилик шундай ибо-
ратки, одатда бу тажрибаларда ионлар манбаи бирорта цаттиц
жисмдан ясалган электрод эмас, балки разряд газ булади.
Бунда ионлар разряднинг
турли жойларида, потен
циаллари турлича булган
2
содаларда досил булгани
сабабли уларнинг олган
бошлангич
тезликлари
дам
турлича
булади.
Аммо тезликлари дар хил
булган ионлар уларга бир
хил
майдонлар
таъсир
-----*»-
у
этганда дам турлича
OFa-
ди: шу сабабли, бу таж-
275- раем. Параболалар усулининг схемаси.
рибаларда
е/т
НИ
улчаб
булмайди.
Тезликнинг
таъсирини истисно цилиш учун Томсон
п а раболалар усули
деб ном олган усулни цуллади. Бу усул бир томонга йунал
ган электр ва магнит майдонлардан фойдаланишга асосланган.
OZ
уц буйлаб бошлангич
v
0 тезлик билан даракатланаётган
заррачани (275- раем) куз олдимизга келтирайлик. Электр
майдоннинг Е кучланганлиги билан магнит майдоннинг Н куч
ланганлиги
О Х
уци буйлаб бир томонга йуналган ва уларнинг
иккаласи дам заррача йулининг бир
z
участкасида таъсир ци
лаётган булсин. Электростатик майдон томонидан
е
зарядли
заррачага
О Х
уц буйлаб йуналган узгармас
f x = e E
( 1)
куч 1-аъсир этади.
Магнит майдон томонидан худди шу заррачага чап цул
цоидасига биноан
О Х
уц буйлаб йуналган Лоренц кучи
/ у = 7
e v o H
( 2 )
таъсир этади.
Шундай цилиб, электр ва магнит майдонлар заррачани уз
аро перпендикуляр йуналишларда огдиради ва бу заррача
Do'stlaringiz bilan baham: |