Umumiy fizika kursi (ii-tom)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet151/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   147   148   149   150   151   152   153   154   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

Р т ~ I S -
( 2 )
Магнит майдоннинг берилган иуцтасида магнит моментлари 
р т
бир хил булган рамкаларга бир хил 
М
жуфт куч моменти 
таъсир цилади. Маълум магнит моментига эга булган рамкани 
магнит майдоннинг турли нуцталарига жойлаштириб курсак, у 
долда умуман айтганда, бу рамкага турлича куч моментлари 
М
таъсир цилаётганлигини пайцаймиз. Масалан, майдонни д о­
сил цилувчи ток оцаётган симга рамкани цанча яцин жойлаш- 
тирсак, унга таъсир цилувчи куч моменти шунча каттароц 
булади. Магнит майдонни мицдор жидатдан характерлашда 
шу фактдан фойдаланиш, яъни маълум 
р т
магнит моментига 
эга булган рамкага 
таъсир этувчи 
куч моменти 
шу 
рамка
турган жойдаги 
Н майдон куч ланганлигига
пропорционал
булади деб дисоблаш мумкин:
М — И
Бу дулосани (1) муносабат билан бирлаштирсак цуйидаги 
келиб чицади: магнит майдонда токли рамкага таъсир цилувчи 
жуфт куч моменти рамканинг 
р т
магнит моментига ва рамка 
турган жойдаги магнит майдон кучланганлиги (
Н
) га пропор­
ционал булади:
М ~ р яН.
(3)
Магнит майдоннинг 
И
кучланганлигини рамка 
ёрдамида
улчаганимизда ана шу муносабатдан фойдаланамиз. (3) ва (2) 
муносабатлардан цуйидагини досил циламиз:

М
М
Рт 
IS-
( 4 )
Бу ифодада пропорционаллик белгисининг урнига тенглик 
белгисини ёзиш учун 
k
пропорционаллик коэффициенти кири- 
тиш керак; у долда
И
ь м
h = k I s
(4а)
булади. Пропорционаллик 
коэффициенти (
k

нинг 
циймати
Й,
М, / ва 5 ларнинг цандай улчов бирликларда улчанишига 
боглиц булади. Агар аниц бир 
р,п
магнит моментига эга 
б у л -


ган рамкага таъсир этувчи кучлар моменти 
М
маълум булса, 
k
нинг аниц кийматини танлаб олиб, (4а) тенгламадан магнит 
майдон кучланганлиги 
Н
ни топиш мумкин. Магнит майдон 
кучланганлиги 
Н
нинг кандай улчов бирликларида улчаниши 
>{акида 195- параграфда гапирамиз.
Магнит майдон кучланганлиги ^ам йуналиши, ^ам сон кий­
мати билан характерланади, демак, магнит майдон кучланган­
лиги Н 
вектор кат т аликдир.
У ^олда юкорида айтилганлар- 
ни якунлаб шундай дейиш мумкин: магнит майдоннинг ихтиё- 
рий нуктасидаги Н кучланганлик вектори магнит майдонда 
тургун мувозанат вазиятида турган токли рамкага утказилган 
мусбат нормаль буйлаб йуналади. Агар рамкага утказилган нор­
маль Н векторнинг йуналишига перпендикуляр жойлашган 
булса, (4а) формулага кура кучланганлик катталиги рамкага 
таъсир этаётган жуфт кучнинг моменти билан аникланади.
Энди рамканинг улчовлари ^акидаги масалани ^ам аниклаб 
олайлик. Маълумки, майдон бир жинсли булмаган ^олда рам­
кага таъсир килаётган кучлар моменти рамка чегараларидаги 
майдон кучланганлигининг уртача кийматини характерлайди. 
Майдоннинг берилган нуктасидаги кучланганликни улчаш (ха- 
рактерлаш) учун 
рам канинг улчовлар и шу дараж ада кичик
булиш и керакки, рам ка соцасида майдонни бир ж инсли де­
йиш м ум кин булсин.
192- 
Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   147   148   149   150   151   152   153   154   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish