Umumiy fizika kursi (ii-tom)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet147/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

adx,
п

К

Л
а
170- р а ем .
М у с т а ц и л
у т к а з у в ч а н ­
ли к учу н я с ­
си э л е к т р о д ­
л а р о р а с и д а ­
ги т о к к у ч и ­
ни ди со б - 
л а ш г а до й р.


бу ифоданинг чап ва унг кисмларини интеграллаймиз:
In 
п
=
ах
+
С
(1)
С
доимийни 
х —
0 да, яъни катод сиртида 
п
— 
п0
булиш шар- 
тидан топамиз:
In 
п0
=
С.
С
нинг бу цийматидан фойдаланган ^олда (1) дан куйидагини 
зосил киламиз:

п
1
п — — 
О.Х
/
0
\
«о 
U)
ёки
ах
п
=
п 0е
.
Бу формулани чикаришда биз рекомбинацияни назарга ол- 
мадик. Агар электродлар орасидаги масофа 
d
га тенг булса, 
у >;олда анодга 
nd
дона электрон етиб келади:
nd
=
n0ead.
 
(
2
а)
Газ ^ажмида ионланиш булмаганда анодга энг кулай ^олда 
п 0
дона электрон етиб келган буларди ва, демак, 
1
^. туйиниш 
токи кучи куйидагига тенг буларди.

у — НоЧ
 > 
(3)
бунда 
<7
— электрон заряди.
Ионланиш булганида анодга 
rid
электрон етиб келади ва
>(
2
а) ифодага кура ток кучи куйидагига тенг булади:
I = n dq = n0eadq.
 
(4)
(4) тенгликни (3) билан таккосласак,
ad
I — 1те

(
4
а)
Демак, ток 
еаЛ
марта ортади.
Масалан, 
d — Ъ см
булса ва катод чицарган электрон 1 
см
йулда уртача иккита янги электрон ^осил килади десак, у 
х;олда а =
2
с м ~ х
ва
/ = / г е2 ’ 5~~2,2- 104/ г ,
яъни ток кучи ун мингларча марта ортди. Бу ^исоблашнинг 
курсатишича, электрон зарби билан ионлашда утказувчанлик 
асосан разряд со^асига таищаридан келаётган электронлар ^и- 
собига эмас, балки бу со^анинг узида ^осил булаётган элёк- 
тронлар ^исобига юзага келади. Токни тиклаб туриш учун 
разрядга ташцаридан нисбатан оз мицдор электронлар ёки


боища зарядланган заррачаларнинг келиб туриши кифоядир. 
Бу бирламчи электронларнинг манбаи манфий электрод (катод) 
булади; разряд содасидан келувчи мусбат ионларнинг элек­
тродга урилиши таъсирида, ё бутун электроднинг кучли кизи- 
ши натижасида, ёки нурлар таъсирида (фотоэффект) ундан 
электронлар уриб чикарилади. Бу барча долларда электрод 
разряднинг узида буладиган процесслар таъсирида электрон 
ч и ц а р а д и , 
ва демак, разряд мустацил равишда тикланиб тура- 
ди, худди шу додиса
у Т -
учларида электродлар 
раем) электродларига
газнинг мустакил 
казувчанлигидир.
Газлар мустацил ут­
казувчанлигининг бир 
неча типик долларини 
курайлик
1. 
Б и кс и м а р а з ­
р я д . Бу хил разряд 
газларда паст (1 
мм
Hg 
тартибидаги) босимларда кузатилади; 
жойлашган узун шиша найнинг (171- 
бир неча юз вольт потенциаллар айирмаси берилса, бундай 
разрядни кузатиш осон. Най оркали утувчи ток таъсирида газ
нурланиб, бунда нурланишнинг куйи­
даги характерли содалари кузатилади, 
а) катоднинг якинида—биринчи корон- 
гу фазо деб аталувчи кучсиз нур- 
ланувчи сода; б) манфий нурланиш деб 
аталувчи нурланиш содаси; в) иккинчи 
коронгу фазо 
( Ф арадей
содаси) деб 
аталувчи иккинчи кучсиз нурланиш 
содаси; г) интенсив мусбат нурланиш 
содаси. Мусбат нурланиш содаси най­
нинг анча кисмини эгаллаши мумкин.
Бундай разрядда' потенциалнинг 
най буйлаб тушиши нотекис булади. 
Потенциал тушишнинг энг катта кий­
мати биринчи коронгу содага тугри 
келади — бу 
потенциалнинг 
катод 
олди тушишидир 
(172- раем); кейин деярли бутун най буй­
лаб потенциал тушиши жуда оз (1 — 2 
в/см
) тартибида булади,
факат анод якинидагина янги сакраш — потенциалнинг анод 
олди тушиши кузатилади.
Потенциалнинг катод олди тушишининг катталиги асосан 
катод материали ва газнинг табиатига богликдир.
1 7 2 - р а с ы .
П о т е н ц и а л н и н г
р а з р я д н а й и б у й л а б т у ш и ш и .


Кичик ток кучларида манфий нурланиш катод сиртининг 
факат бир кисмини цоплайди. Бу ^олда потенциалнинг катод 
олди тушиши катталиги ток кучига дам, газ босимига ^ам 
(босим узгаришининг бирор интервалида) боглик булмайди; 
потенциалнинг катод олди тушишининг бу киймати 
нормал
тушиш
дейилади.
Турли материаллардан килинган катод ва турли газлар 
учун потенциалнинг катод олди 
тушишининг 
кийматлари
XIII жадвалда келтирилган.
Ток кучи (ташки каршиликни камайтириш билан) оширил- 
ганда катоднинг нурланиш билан копланган сирти ^ам про­
порционал равишда катталашади, натижада катод сиртида ток 
зичлиги узгармай колади. Бутун катод нурланиш билан коп- 
лангандан сунг, токнинг бундан кейинги ортиши потенциал­
нинг катод олди тушишининг ортишига, ва демак, электрод­
лар
X I ,( I ж а д в а л
Потенциалнинг катод олди нормал тушиши 
(вольтларда)
К а т о д
м а т е р и а л и
Г а з
n
2
н»
Н е
N e
А г

M g
N a
1 7 8
1 8 5
8 0
7 5
С а
2 0 8
2 1 4
1 7 7
2 2 0
1 31
4 4 7
А 1
1 7 9
1 71
1 4 1
1 2 0
100
2 4 5
F e
2 1 5
1 9 8
1 5 3
1 5 0
1 3 1
3 8 9
N i
1 9 7
2 1 1
1 5 8
1 4 0
1 3 1
2 7 5
орасидаги 

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   143   144   145   146   147   148   149   150   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish