Umumiy fizika kursi (ii-tom)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet255/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   251   252   253   254   255   256   257   258   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

d Q _
c
d V
d t
d t
ёки
(3)
(1) тенгликни вакт буйича дифференциалласак, куйидагига эга
буламиз:

d 4

n d l . d V
*
,
L d F + R d t + d t
- ^ 0 “ -COS(B
t .
Бундаги 
d V jd t
нинг урнига унинг (3) даги кийматини куй- 
ганимиздан кейин куйидаги дифференциал тенглама досил бу* 
лади:
LdP2 
=
еоэ
<&t.
(4)
Бу тенгламани бир-бирига кетма-кет уланган сигим, узиндук- 
ция ва омик каршиликка эга булган занжирдаги ток каноат- 
лантириши зарур.
Бу тенгламанинг ечимини даври электр юритувчи кучнинг 
даврига тенг булган даврий функция (вактнинг даврий функ- 
цияси) шаклида излаймиз:
/ = / 0 sin (to ^ — ?), 
(5)
бу ерда / 0 ва <р — топилиши зарур булган узгармас катталик­
лар. / нинг вакт буйича олинган биринчи ва иккинчи тартиб- 
ли досилалари:
J t
= / 0 Ш cos (и
*>t
— ср), 
d
^
=
~
l у
sin 
( l o t —
ср).
d ljd t, d 2J/dt2
ва / ларнинг бу кийматларини (4) га куйиб, 
тенгламанинг унг ва чап томонини ш га кискартирсак, куйида­
гини топамиз:
R I 0
cos 
(u>t
— ср) — 
[ l
ш — 
I0
sin 
(ut —
cp) 
=
&0cos 
wt.
(4a)


*
Тенгламадаги cos (ш^— ср) ва sin (ш^ — ср) ларни 
u t
ва ср ларнинг 
синуслари цамда косинуслари билан алмаштириб, тенгламани 
цуйидаги шаклда ёзамиз:
R / 0
C O S
Ы
C O S ср 
-)- 
R / 0Sin (at
sin 
ср 
— (z.
0
) — ^ j / 0sin 
(at
C O S cp 
-}-
+
/о cos 
(at
sin cp — £ 0 cos (at = 0. 
(5a)
Бу тенглик исталган пайтда цаноатлантирилиши лозим булган­
лиги сабабли sinw^ ва coscu^ лар олдидаги коэффициентлар 
нолга тенг булиши шарт. Шу шартга асосан цуйидаги иккита 
тенглама ^осил булади:
R
sin ср — 
^L(a —
i j cos cp — r
(6)
R
cos cp + (im — 
sin cp ■= jjk 
(7)
(6) тенгламадан цуйидагини топамиз:
Lo)
— 7=г~
t g ? = —
- g
- 1- •
( 8 )
(6) ва (7) тенгликларни цадма-^ад квадратга куТариб, бир- 
бирига цушсак, цуйидагини топамиз:
0
бундан
«о
7° 
- '
-
(9)
] /
R2
+
- Сш )
(5), (8) ва (9) тенгликлар биз излаётган ечимни беради: 
занжирдаги токнинг даври унга уланган электр юритувчи куч­
нинг даврига тенгдир; бу токнинг / 0 амплитудаси (9) тенглик- 
дан топилади. / токнинг фазаси электр юритувчи куч 
%
нинг 
фазасига нисбатан ср бурчакка силжиган булиб, бу бурчак (8) 
тенглик билан белгиланади.
z
= j
/ " R
2 + (/-<“ — g r ) катталик занжирнинг тулиц царши­
лиги (импеданси) вазифасини утайди; бу катталик 
R, L

С
лар­
нинг цийматларига ва токнинг ш частотасига боглицдир. 
ш нинг
£“ -■55 = 0 
(Ю)


муносабатни каноатлантирадиган цийматида тулик каршилик 
минимумга эришади; частотанинг бу кийматида ток кучининг 
амплитудаси максимал кийматга эришади:
г

шах —
Узгарувчан токнинг сигим ва узиндукцияга эга булган зан- 
жирдан утиш додисаси механикадаги резонанс додисасига ух- 
шаб кетади: ток кучининг амплитудаси частота (ш) га бог­
лик ва частотанинг 
резонанс частота
деб аталадиган муайян 
бир а>рез кийматида максимумга эришади; и>рез нинг киймати
(10) га асосан куйидагига тенг:
^рез =
(Юа)
R
омик каршилик канчалик кичик булса, резонанс эгри чизи­
гининг максимуми шунчалик уткиррок булади.
(8) 
формулага биноан, резонанс вактида фазалар фарки 
<р = 0 булади,
со нолга интилса, фазалар 
фарки ср -> — тс/2, 
яъни ток 
электр юритувчи кучдан илга- 
ри юради; ш чексизликка ин­
тилса, (ш~ оо), фазалар фарки 
ср -> +и/2; бу долда ток электр 
юритувчи кучдан кейинда ко­
лади. 308- расмдаги / эгри чи­
зик электр юритувчи кучнинг,
L
ва 
С
узгармас катталиклар- 
нинг муайян кийматларида ток 
кучининг частотага караб уз- 
гаришини курсатади; 
2
эгри 
чизик 
9
нинг частотага караб 
узгаришини курсатади.
Агар конденсатор урнига 
утказгич олинса, у долда зан­
жирда кушимча потенциаллар айирмаси 
V =
досил булмай-
ди. Демак, конденсаторни утказгич билан алмаштириш 
С —
°о 
булган долга мос келади ва бу вактда (8) ва (9) формулалар
232-§ даги (9) ва (10) формулаларга айланади. 232-§ даги (9) 
ва (10) формулалар узиндукция билан каршиликка эга булган 
конденсаторсиз занжирга тегишли эди.
ш узгарганда ток кучи билан бирга узгарувчан ток занжи- 
рининг дар бир участкасидаги потенциаллар тушиши дам у з­
гаради, 307- раемда тасвирланган занжирда 
R
омик каршилик,
308- раем. Ток кучи ( / ) билан ф а ­
залар 
силжишининг (
2

частотага 
боглик; равишда узгариш и.
>
I
www.Orbita.Uz kutubxona


L
узиндукция ва 
С
сигим кетма-кет уланган. Занжирнинг бу 
участкаларининг ^ар бирининг учларидаги потенциаллар айир­
масини мос равишда 
VR, V L
ва 
Vc
билан белгиласак, занжир­
даги тулиц потенциал тушишини (тулиц потенциал тушиши 
занжирдаги электр юритувчи кучга тенгдир) цуйидагича ифо­
далаш мумкин:

 sin 
=
V R
 +
VL 
V c.
466- бетда айтилганига биноан:
V
„ = //? = /?/„ sin (<в^ — ср); 
]

г 
1 dI 
Г 
1
 
/ / 
ч
VL
 =
L j-t
 =
L
 со /„cos (u)^ — cp) j
ёки
V
l
 = L
 «)/0sin 
(u>t
— 
(12)
Конденсаторнинг цопламаларидаги потенциаллар айирмаси­
ни топиш учун занжирда омик царшилик ^ам, узиндукция цам 
булмаган 
(R =
0 ва 
L — 0)
цолни текширайлик. Бу ^олда (9) 
формуладан цуйидагини топамиз:
т
— 
А п
У° ~ 1/Ссо'
Бу муносабатдан конденсатор катталиги 1/Сш га тенг булган 
омик царшиликка эквивалент эканлиги куриниб турибди. Бун­
да (8) га биноан tg 
ф
— — оо ва, демак, ср = — 
яъни 
ток
электр юритувчи куч цийматидан тс/2 
и лгари
юрар экан. Бун­
дан конденсатор цопламаларидаги потенциаллар айирмасининг
амплитуда циймати ^ / 0 га тенг деган хулосага келамиз; по­
тенциаллар айирмасининг циймати зар бир пайтда ток кучи­
нинг цийматидан тс/2 
орцада цолади.
Шундай цилиб, 
Vc
ни 
биз цуйидагича ифодалашимиз мумкин:
v c =
i
7
о s i n И

? — u / 2 )
ёки
Ус = 1— -Ц^/ о
sin (м/ — ср + тс/2). 
(13)
(11), (12) ва (13) ифодаларни бир-бирига цушсак, цуйидагига 
эга буламиз:
%
о sin со
t = R I 0
sin 
(wt—
ср) +
[
l
® —
/ 0sln (<о£ —•
(14)


Ток кучининг амплитудаси максимал кийматга эришадиган 
резонанс пайтида
ш = шре
3
=
у z c '
<Р =
0
.
Ана шу шартлар каноатлантирилса, (14) формуладан куйи- 
даги келиб чикади:
ё 0
s i n о
i t — R I o m a x
' s i n
iot,
яъни занжирдаги тулик потенциаллар тушиши омик каршилик 
R
даги потенциал тушишига тенг. 
VL
ва 
Vc
потенциал ту- 
шишларининг дар бирининг амплитудалари бир вактда 
макси­
м а л циймапгларга
эришади:
ё oL —

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   251   252   253   254   255   256   257   258   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish