Umumiy fizika kursi (ii-tom)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet256/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   252   253   254   255   256   257   258   259   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

 Z-Шрез • А)шах == fr \^~с"
ва
%

1
г

®°С— а
Орез 0П1ах ~~ R V с
Бирок иккала потенциаллар тушиши дам карама-карши фаза- 
ларда узгарганлиги учун, уларнинг йигиндиси нолга тенг бу­
лади.
Юкорида куриб утилган додиса 
кук ла н и ш ла р резонанси
деб аталади.
Конденсаторнинг узгарувчан ток занжиридаги ролини 
а н и к л а ш
учун сиги­
ми 1 
м кф
булган конденсатордан секундига 50 даврли узгарувчан ток утган­
да унинг каршилиги неча омга эквивалент булишини дисоблаймиз.
Юкорида айтилганларга биноан, 
С
сигимлн конденсатордан циклик час-
1
тотаси 
ш
га тенг узгар увч ан ток утган вактда бу конденсатор 
R = р —
каршиликка эквива'Д^нт булади. Бу мисолда сигимни фарадалар билан ифо- 
далаб ва циклик частотани аниклаб (со = 2 тем = 314 
с е к
~ *), куйидагини топа­
миз:

1
^ ~
О
~
314- 10 ~s о л = 3200 
о м -
Узгар увчан токнинг частотаси канчалик катта булса, конденсатор шун- 
чалик камрок омик каршиликка эквивалент булади.
Сигим билан узиндукцияга эга булган узгарувчан ток зан­
жиридаги додисалар, 232-§ да узиндукцияли занжир учун ки- 
линганидек, вектор диаграмма билан дам тасвирланиши мум­
кин. Бунинг учун (4а) тенгламани куйидаги куринишда ёзамиз:
R
/0
Sin (а>£ — <р 
4
- -
2
-) — 
/0
[Li
о — 
s i n
(lot
— cp) =
=
f a
sin fu
) t
-+- -^-J.


*
Бошлангич фазалар эмас, балки фацат фазалар фарци а>?амият- 
га эга булганлиги учун юцоридаги тенгликни цуйидаги тенг­
лик билан алмаштириш мумкин:
R I 0
sin 
(
+ / 0 (z.o) — 
sin 
— at.
(15)
Бу тенгликнинг чап томонидаги иккала цадни 
R I0
ва / 0 


амплитудаларнинг 
G X
уц билан мос равишда 
tat
— <р ва со
t

— © + тс/2 бурчаклар ташкил цилувчи 
узаро перпендикуляр векторлар си­
фатида тасвирлаш мумкин (309- раем). 
Натижавий амплитуда 
10
вектор би­
лан тасвирланиб, унинг узунлиги цу­
йидаги тенглик билан белгиланади:
t l = R ' 4 +
бу тенгликдан (9) формула келиб чи­
цади. <50 вектор 
I0R
вектор билан ср 
бурчак ташкил цилганини билиш ци- 
йин эмас.
309- раем. Узиндукция би ­
лан сиримга эга булган у з ­
гарувч ан
ток 
занжирига 
д ой р в ектор диаграмма.
А гар гармоник процессларни комплекс сонлар билан тасвирлаш усули- 
дан (I томдаги 105- § га царанг) фойдалансак, (4) тенгламани осонроц йул 
билан ечишимиз мумкин. (4) тенгламада cos 
i»t
ни дараж а курсаткичи ком­
плекс сон булган курсаткичли функция билан алмаштирсак, цуйидагига эга 
буламиз:
L
S
 
+ R T t +1c ' = *°u>eM-
(16)
Бу тенгламанинг хусусий ечиминн цуйидаги куринишда излаймиз:
/ = /0е'('ш<+ “> , 
(17)
бу ерда / 0 ва 
а
— аницланиши кер ак булган дациций сонлардир. (17) ифо­
дани дифференциаллаймиз.

=
И0и>е1 ы
+ а), 

= -
10ш2е 1 ы + а\
d t
a t
2
d l\ d t
ва 
dP-I\dt
2 ларнинг бу цийматларини (16) га цуйсак, цуйидагини то­
памиз:
— 
L I0w2-e
г . J Ы
+
а)
-f- 
iR I 0we‘
l (mt
+ о)
+
4
v
'
ы
+ a )  =
1
)0u>e
/со/
(18)
Бу тенгламанинг унг ва чап томонларини 
10и>е1
+ а) га булсак, цуйида­
гига эга буламиз;
_
©о „-to
_ / . » + * + / / ? =
р е
Со>


е
ни cosa — 
i
sina билан алмаштириб, куйидагини топамиз:
— Z.0, 4- J - - f
Щ —
cosst — 
i
_ i’ sina.
Со, 1 
/ „
/„ 
(19)
Маълумки, иккита комплекс сон бир-бирига тенг булиши учун уларнинг 
дакикий ва мавдум кисмлари алодида-алодида бир-бирига тенг булиши з а ­
рур, шунинг учун (19) дан куйидаги тенгликлар келиб чикади.
— 
Lu)
+

= Н-2 
cosa, 
R =
— 
*1® 
sina.
С о, 

 
/ 0 
( 2 0 )
Бу тенгликларнинг иккинчисини биринчисига дадма-дад булиб, куйида­
гини топамиз:
t g a = ----
R

1
L
о, —
С о , 
(2 1 )
(20) тенгликларни дадма-дад квадратга кутариб, бир-бирига куш сак
8 .

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   252   253   254   255   256   257   258   259   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish