Umumiy fizika kursi (ii-tom)


§. Даракатланаётган зарядларнинг магнит майдонини



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet214/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   210   211   212   213   214   215   216   217   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom


§. Даракатланаётган зарядларнинг магнит майдонини 
тажрибада текшириш. Даракатланаётган зарядларнинг магнит 
майдони борлигини тажрибада аниклаш тарихан мудим ада- 
миятга эга булди, чунки бу нарса утказгичлардаги электр ток 
зарядларнинг кучишидан иборат эканини тасдиклади. Бундан 
таищари, даракатланаётган зарядлар магнит майдонини урга- 
ниш натижалари электромагнит майдон назариясининг, хусу- 
сан, эфир назариясининг тараккиётига дам мудим таъсир кур- 
сатди.
Бирорта зарядланган макроскопик жисм ку- 
чишида досил буладиган электр ток 
конвекцион
ток
деб юритилади.
'Конвекцион ток магнит майдонини асримиз- 
нинг бошларида Москва университетининг про- 
фессори А. А. Эйхенвальд батафсил урганди.
Эйхенвальд утказган тажрибанинг схемаси 
Куйидагича. Изоляцияловчи материалдан килин- 
ган думалок 
В
пластинкага киргоги буйлаб дал- 
касимон станиол 
а
коплама ёпиштирилган (264- 
расм). Пластинка сирпанувчи контактли айланув­
чи 
О
укка мадкамланган. Ана шу сирпанувчи 
контактлар оркали 
а
копламага батареядан маъ­
лум узгармас потенциалгача заряд берилади
. а
Коплама конденсаторнинг бир пластинкаси бу­
либ хизмат килади; кузгалмас 
АС
металл кути- 
ча конденсаторнинг иккинчи пластинкаси була­
ди. Бу кутича бир вацтнинг узида электроста­
тик димоя вазифасини утайди.
В
диск 
а
далка билан бирликда жуда тез 
айлантирилади, бунда 
а
далкада 
тупланган 
электр заряд даракатланиб, уз атрофидаги фа­
зода магнит майдон досил килган. Бу майдоннинг 
Н
кучлан­
ганлиги ингичка узун ипга осилган 
b
магнит стрелкаси ёрда­
мида улчанган. Магнит стрелканинг бурилиши ана шу ипга 
мадкамланган S кузгучадан кайтган ёруглик нурининг силжи- 
шига караб аникланган. Электр майдон таъсиридан саклаш 
учун магнит стрелка металл кутича ичига жойлаштирилган. 
Шу усул билан улчаб топилган магнит майдон кучланганлиги 
215- параграфдаги (1) формула ёрдамида дисоблаб топилган 
кучланганликка тенг булиб чиккан.
Профессор А. А. Эйхенвальд, шунингдек, 
д и э л е к т р и к п и н г
К у т б л а н и ш и
натижасида 
д о си л
буладиган сиртки зарядларнинг 
д а р а к а т л а н и ш и д а н
вужудга келадиган магнит майдонни дам 
э к с п е р и м е н т а л
урганган. Уз тажрибаларининг бирида Эйхен­
вальд 
А
ва 
В
иккита думалок пластинкалар дамда улар ора-
264- раем, 
хенвальд 
рибасининг 
схемаси.
Эп-
таж-


сига жойлаштирилган 
D
диэлектрикдан иборат конденсаторни 
ОО'
уц атрофида айлантирган (265- раем). Бу конденсатор 
диэлектрик билан бирга ажралмас (яхлит) долда айлантирил- 
ган. Магнит стрелка конденсатор цопламаларининг бирига 
шундай яцин жойлаштирилганки, амалда у фацат шу цопла- 
манинг ва диэлектрик энг яцин сиртининг даракатидан досил 
буладиган майдоннигина улчайди. Конденсатор 
V x
— 1/2 потен­
циаллар айирмасигача зарядланган деб фараз цилайлик. У 
вацтда конденсатор цопламасида досил булган 
зарядларнинг сирт зичлиги
c = C ( K 1 - K 2) s
( 1)
булади. Бу ерда е — конденсатор цопламалари 
орасидаги мудитнинг диэлектрик доимийси, 
С
эса фацат конденсаторнинг улчовларига ва гео­
метрик шаклига боглиц булган доимий катталик. 
Диэлектрикнинг пластинкага тегиб турган сир­
тида тескари ишорали сиртци зарядлар досил 
булади. 139- параграфда айтйлганига биноан бу 
зарядларнинг о' зичлиги

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   210   211   212   213   214   215   216   217   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish