Умумий физиологиядан маъруза 1-Маъруза. Физиологияга кириш


Одам функсияларини бошқарилиши



Download 0,69 Mb.
bet3/5
Sana24.02.2022
Hajmi0,69 Mb.
#217528
1   2   3   4   5
Bog'liq
маъруза1

Одам функсияларини бошқарилиши
Организмнинг бирорта аъзосининг функсияси ўзгариши бошқа аъзолар функсиясини ҳам қандайдир даражада ўзгартиради. Бундай ўзаро боғлиқлик, алоқа, айниқса функсионал системада яққол кузатилади. Бундай система организмни муайян яшаш шароитига мослашишини таъминлайди. Организм аъзолари функсияларини ўзаро таъсири ва алоқадорлиги икки бошқарув ва мослашиш механизмлари билан таъминланади. Улардан бири – гуморал ёки кимёвий бошқарув механизми. Бу функсиялар қадимий бошқарув механизми ҳисоб-ланади.
Гуморал бошқарув организмда моддалар алмашинуви натижасида ва турли безлардан ажралган моддаларни ҳужайралараро суюқликка ҳамда қонга ўтиб ҳар хил аъзолар функсиясига таъсир этишига асосланган.
Функсияларни иккинчи бошқаруви – нерв механизмидир. Бу нерв бошқарув механизми турли ҳужайралар, тўқималар ва аъзоларнинг функсияларини бир-бирига бирлаштириб, организмни ташқи муҳит шароит-ларига мослаштиради. Функсияларни бундай бошқарилиши такомил-лашган ҳисобланади, чунки ҳужайраларни ўзаро таъсири нерв системаси орқали гуморал бошқарувга нисбатан анча тез содир бўлади.
Функсияларни гуморал ва нерв бошқарув механизмлари (системалари) бир-бирига узвий боғлиқ. Чунки, организмда ҳосил бўладиган кимёвий моддалар нерв ҳужайраларига ҳам таъсир этиб, уларни ҳолатини ўзгартиради. Масалан, нерв системасига ички секретсия безларининг гормонлари таъсир этса, иккинчи томондан айрим гормонларни ҳосил бўлиши ҳам нерв системаси назоратидадир. Шунинг учун ҳам нерв системаси бир қатор аъзолар функсиясига фақат бевосита нерв импулслари орқали таъсир этиб қолмай, билвосита организмда ҳосил бўладиган кимёвий моддаларни нерв системаси таъсирида қонга ўтиши орқали ҳам организм функсияларини бошқа-ради. Демак, функсияларни нерв бошқарув системаси организм фаоли-ятини мукаммаллашган бевосита ва билвосита бошқарув систе-масидир.
Функсияларни нерв-гуморал бошқарув системаси организм-нинг муҳим қобилияти ўзини-ўзи бошқаришини таъминлайди ва яшаш учун зарур бўлган шароитни автоматик ҳолда сақлаб туради.
Организмда бошқарилувчи жараёни билан бошқарувчи система орасида тескари боғланиш, алоқа бўлгандагина ўзини-ўзи бошқарув системаси фаол бўлади. Масалан, мускуллар марказий нерв систамаси импулслари таъсирида қисқаради. Ўз навбатида қисқарган мускуллардан нерв марказларига уларнинг фаолиятини ўзгариши ҳақида маълумот берувчи импулслар ўтказилади.
Шундай қилиб, бошқарувчи нерв система билан бошқарилувчи жараёнлар, аъзолар ўртасида ҳалқасимон таъсир мавжуд.

Download 0,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish