Қудуқни роторли усулда бурғилаш режимини ишлаб чиқинг



Download 54,81 Kb.
bet2/2
Sana02.06.2022
Hajmi54,81 Kb.
#629803
1   2
Bog'liq
10-AMALIY MASHG\'ULOT

Q,
дм3

б.э,
г/см3

0-300

200

86,7

1,2

300-2200

170

61,2

1,25

2200-2650

180

35,7

1,3

2650-3100

160

27,77

1,3



10.2. Бурғини ўқ бўйича юкланишини аниқлаш

0-300 м оралиқни бурғилаш учун бурғининг ўқ бўйича юкланиши (G) ни аниқлаймиз. Тоғ жинсининг эффектив парчаланиши қуйидаги шарт ба­жарилганда амалга ошади:


G1Fт., (80)
бу ерда: Fт-янги бурғининг бошланғич таянч юзаси
Fт= мм2. (81)
-тоғ жинсининг мустаҳкамлик чегараси. нинг қийматлари оралиқлар бўйича 15-жадвалда келтирилган:
15-жадвал

Оралиқ, м

0-300

300-2200

2200-3100

, кг/мм2

60

70

80

=60 кг/мм2 лиги учун
G1=256,9.60=15414 кг=15,4 т.
Шу тариқа G1нинг қийматларини бошқа оралиқлар учун ҳам аниқлаймиз ва натижаларни 16-жадвалда келтирамиз:
16-жадвал

Оралиқ, м

0-300

300-2200

2200-3100

Бурғи диаметри (мм) ва тури

445 С

295 С

190,5 С

G1, т

15,4

11,9

8,8

[4] - адабиёт иловасидаги 5-жадвалда берилганларга асосан 0-300 м оралиқдаС турдаги бурғини юкланиши қуйидагича бўлиши керак:


G2=(300800)Dб=(300800).44,5=13,3535,6 т.
Шу тариқа G2нинг қийматларини бошқа интерваллар учун ҳам аниқлаймиз (17-жадвал):

17-жадвал



Оралиқ, м

0-300

300-2200

2200-3100

Бурғи диаметри (мм) ва тури

445 С

295 С

190,5 С

G2, т

13,3535,6

8,8523,6

5,715,2

[4]-адабиёт иловасидаги 3-жадвалга асосан бурғини рухсат этилган максимал юкланиши G3қуйидагига тенг (18-жадвал):


18-жадвал

Оралиқ, м

0-300

300-2200

2200-3100

Бурғи диаметри (мм) ва тури

445 С

295 С

190,5 С

G3, т

40

40

22

Роторли бурғилаш усулида ўқли юкланишнинг қиймати қуйидагича бўлиши керак:
G>G1; GG2; G<G3 .
Ушбу муносабатларга асосан барча оралиқлар учун ўқли юкланишни танлаймиз ва натижаларни 19-жадвалга йиғамиз.
19-жадвал

Оралиқ, м

G1 , т

G2 , т

G3 , т

G, т

0-300

15,4

13,35-35,6

40

20

300-2200

11,9

8,85-23,6

40

15

2200-3100

8,8

5,7-15,2

22

10



10.3. Бурғини айланиш частотасини аниқлаш

Ҳисоблашларни соддалаштириш учун бурғининг ҳар бир оралиқдаги айланиш частотасини Кўкдумалоқ конида ишлатиш қудуқларини бурғилаш амалиётидан келиб чиқиб қабул қиламиз (бу конда қудуқларни лойиҳавий чуқурлиги 3050-3100 м).


20-жадвалда роторли бурғилаш усулида шарошкали бурғиларнинг оп­тимал айланиш частоталари келтирилган.
20-жадвал

Бурғи тури

Оптимал айланиш частоталари




рад/секунд

айл/мин

М

26,2  41,9

250  400

МС

15,7  31,4

150  300

С, СТ

10,5  20,9

100  200

Т

15,7 гача

150 гача

Қ

10,5 гача

100 гача

20-жадвалда берилган маълумотларга асосан бизни мисол учун оралиқлар бўй­ича бурғини айланиш частотасини танлаймиз:


1) 0-300 м оралиқда: nб=9-12 рад/с ёки 90-120 айл/мин;
2) 300-2200 м оралиқда: nб=12-14 рад/с ёки 120-140 айл/мин;
3) 2200-3100 м оралиқда: nб=14-18 рад/с ёки 140-180 айл/мин.
Ҳисоблашлар натижаларини қуйидаги жадвалга тўплаймиз:
21-жадвал

Бурғилаш оралиғи, м

Бурғи

б.э,
кг/м3

Q,
дм3

nб,
айл/мин

G,
т

тури

диаметри, мм

0-300

С

445

1200

86,7

90-120

20

300-2200

С

295

1250

61,2

120-140

15

2200-2650

С

190,5

1300

35,7

140-180

10

2650-3100

С

190,5

1300

27,77

140-180

10



Ушбу 21-жадвални чуқурлиги 3100 м бўлган қудуқни роторли усулда бурғилаш режимининг йиғма жадвали деб аталади.
Download 54,81 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish