У збеки стон респ убликаси о лий ва урта махсус таълим вазирлиги



Download 6,22 Mb.
Pdf ko'rish
bet77/181
Sana06.07.2022
Hajmi6,22 Mb.
#749501
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   181
Bog'liq
Маркетинг асослари. Ғуломов С.С

9.5. ж а д в а л
Т оп илган ^и й м атларн и 9.5. жадвалга киритам из.
Талаб ва таклиф ^исоби мувозанатининг вазифалари
Талаб ваш фалари
Таклиф ваш фалари
Нарх. млн. 
сум (Р)
Т акл иф
\аж м
и

бирл. <0Нарх, млн. 
сум (Р)
Т аклиф нинг дажми, бирл. 
(Qs)
Фирма буйича 
Хамма
корхоналар
буйича
3
3000
3
100
1000
5
200
5
200
2000
7
1500
7
300
3000
9
1000
9
400
4000
9.2. Янги мах,сулотга нарх куйиш
Бизнес корхоналари янги махсулотнинг бозорда му- 
ваффа^иятли ^аракат к,илиши учун асосан олтита тур­
даги нархлардан фойдаланишлари мумкин:
1) бозор майдонида «каймогини олиш» яъни тор их- 
тисослашган бозор сегменти кисмида х,аракатнинг 
энг бошидан бошлаб янги ёки такомиллашган мах­
сулот учун ишбилармон истеъмолчилар сотиб ола­
ди, деган ниятда юкори нарх урнатишдир;
2) махсулотни бозорга киритиш нархи, яъни ухшаш 
махсулот ва хизматларга бозордагига Караганда 
анча паст нарх белгилаш;
3) «психологик» нарх, бутун сумдан пастрок булган 
нарх урнатиш. Масалан, фирма рахбарлари мак- 
бул булган нарх 200 минг сум урнига 199 минг 
сум нарх куйиш карорига келади, бу эса хари- 
дорга камрок, нарх деб рухий таъсир курсатади;
4) бозорда ва тармокда илгорлик нархи. У бозорда- 
ги асосий ракобатчининг таклифи асосида нарх 
билан белгиланади;
5) ишлаб чикариш харажатларини кайтарувчи нарх.
136


Бу ерда фирма узининг янги ма^сулоти ёки хиз­
мати учун нархни, уларни ишлаб чикариш ва 
сотиш билан бостик, х.ак.ик.ий харажатларни \амда 
бозордаги ёки тармокдаги уртача даромад меъё- 
рини х,исобга олиб белгилайди;
6) махсулот ёки хизматнинг юк,ори сифатлилиги 
учун урнатиладиган нарх, бунда уларнинг мах­
сус эришилиши юкрри хусусиятга эга булиши 
керак.
Кичик корхона ра^барларига \ар бир аник, хрлатда 
у ёки бу нархга нисбатан гугри танлаш ва уларнинг 
урнатилишини асослаш керак.
Бозорда «к,аймогини олиш» номига эга нархни бел- 
гилашдан кичик бизнес субъектлари куйидаги \олат- 
ларда фойдаланадилар:
• бутунлай янги, узига як,ин ухшашлиги булмаган 
«ма^сулотни х,аёт циклининг» бошланиш боск,и- 
чида турган махсулот билан маълум бозор май- 
донига чик,ишда; -
• агар чекланган хдридор учун маълум махсулот 
билан бозорни таъминлаш тугрисида к^арор к,абул 
к,илинганда;
• шундай бозор майдонига тегишли ишда, каерда- 
ги талаб нарх динадоикасига боглик, булмаса, ки­
чик фирмалар мах,сулотни бозорга киритиш нар­
хини «калбаки кузик,орин» кучириб олиш стра- 
тегиясининг амалга оширилишида ишлатилади.
Билиб туриб урнатилган х,ак,ик,ий махсулот курини- 
шидаги нусха учун урнатилган паст нарх кичик бизнес 
субъектлари учун бозорга кириш ва унда маълум вак,т 
ушланиб туриш учун имкон яратади. Янги махсулот 
учун психологик нархни ишбилармон ва корхоналар 
куйидаги шартларни бажарганларида урнатадилар:
• хужалик юритувчи субъект уз танловини бозорда 
тез хдракат кдлувчи ва фирмани истеъмолчилар ол- 
дида обрусини кутарувчи к^андайдир бир турдаги 
мах,сулотда ёки унинг моделида тухталиши керак;
• янги махсулот яхши реклама к^линган, савдо 
нукдалари витриналарида урнатилган, махсус нарх 
урнатилган этикетка билан таъминланган були­
ши керак.
Бозордаги илгорнинг нархи ёки тармокдагиси кичик 
бизнес субъектлари томонидан «Хамелеон» стратегияси 
амалга оширилишида ишлатилади. Акс хщда йирик 
ишлаб чик>арувчилар «нарх урушини» эълон к,илишлари
137


мумкин ва узларининг ишлаб чикариш хажмидаги усти- 
ворликлари билан кувватли сотиш тармогига суянган 
холда кичик корхоналарни бозордан сик,иб чикаришла- 
ри мумкин.
Янги ма\сулот нархи ишлаб чикариш харажатлари- 
ни кайтариб бориши билан куйидаги ифода таништи- 
риши мумкин:
Н + С + А + Р + ( С + А ) ;
(9.1.)
Бу ерда: С — махсулот ишлаб чикаришдаги ^ак.ик.ий 
харажатлар;
А — маъмурий харажатлар ва сотиш билан 
боглик, харажатлар;
Р 
— ушбу бозордаги даромаднинг уртача 
микдори.
Кичик бизнесда нарх белгиланишида давлат буюрт- 
ма иши билан, унча катта булмаган ва олий даромада- 
ги махсулотлар гурухини ишланишида хамда йирик 
масштабли, фундаментал тавсифига эга, изланишига 
янги техник жихатдан мураккаб махсулот ишланиши­
да, кутиладиган пировард натижага эришишда юкори 
ноаникдик даражаси булиши билан боглик нарх белги- 
лаш усули ало\ида тараккий топган.
Янги му\им сифатга эга, зебу-зийнат махсулотлар 
учун истикбол нархи урнатилади. Бу холларда харидор 
юкори нарх тулашга хам тайёр. Ёки маълум сотувдаги 
нархдан паст булмаган нархни, агар у махсулот улчам- 
ларининг зарурий сифатини таъмин килса, аммо бу 
каби нархларни урнатиш учун фирма тула-тукис уз 
махсулотининг обрусига махсулот белгисига хамда бо­
зорда ухшаш махсулотлар махсус сифат тавсифига эга 
эмаслигини аник билиши керак, чунки истеъмолчи- 
лар улар учун юкори киймат тулашга тайёр турадилар.

Download 6,22 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   181




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish