У збеки стон респ убликаси о лий ва урта махсус таълим вазирлиги


Ишлаб чикарувчилар нархини индекси (producer price index)



Download 6,22 Mb.
Pdf ko'rish
bet157/181
Sana06.07.2022
Hajmi6,22 Mb.
#749501
1   ...   153   154   155   156   157   158   159   160   ...   181
Bog'liq
Маркетинг асослари. Ғуломов С.С

Ишлаб чикарувчилар нархини индекси (producer price index) 
— асо­
сий деб (база) кабул кд/ш нган даврга нисбатан оралик, истеъмолига 
тегишли хом ашё, материал ва ма\сулогларни нархини узгариш ини 
уртача савиясини курсаткичи. Ялпи миллий мах,сулотни к,исмларини 
энг куп булакларга булинганларини кайта ^исоблашда ишлатилади.
Ишлаб чикарувчиларни ор ти т (producer surplus) 
— якка шахсни 
бир нимани берилган сонда таклиф килиниш и учун узига кераги- 
дан орт и к, оладиган даромади. Таклифни крпловчи эгри чизик, май- 
дони ва иш \ак,и ставкаси билан улчанади.
Ишсизлик (unemployment) — 
ишчи кучйни банд булмаслиги, 
ишга эга булишни хох^човчи, уни изловчи.
Ишсизлик савияси (unemployment rate) 
— иш сизларни умумий 
сонини ишчи кучларига нисбати.
Ишсизликни табиий савияси (natural rate of unemployment) —
ицтисодий тарак,к,иёт даври тавсифига лойик, иш сизлик савияси, 
бунда реал ва потенциал ялпи миллий мах,сулот (ЯМ М ) динамика- 
си бир-бирига тугри келади. Ф рикцион ва таркибий иш сизлик курсат- 
кичлари жамгармаси сифатида аник^аш мумкин. Ш у билан бирга 
я н а N A IR U а т а м а с и и ш л а т и л а д и ( n o n a c c e l e r a tin g ra te o f 
unemployment) — купаймайдиган иш сизлик савияси, ижтимоий жи- 
\атдан нейтрал х,исобланади ва инф ляцияни барк,арор суратида ва 
Я М М ни реал ва потенциал динамикаларини бир бирига тугри ке- 
лиш ини акс эттиради:
— ф рикцион иш сизлик (frictional unemployment) вак,тинчалик 
иш билан банд булмаслик, бу \о л ат бир ишдан иккинчисига утиш 
даврида юзага келади.
— м ахф и й и ш с и з л и к (h id d e n , la te n t, c o n c e a le d , disquised 
unem ploym ent) — иш лаб чик,аришда банд булган, \ак,ик,атда эса 
ортик,ча х,исобланган ишчилардир, чунки ушбу ишлаб чик,ариш жа- 
раёни !^ак,икатда оз сонли ишловчилар талаб к,илади.
— таркибий иш сизлик (structurual unem ploym ent) — мажбурий 
иш сизликни бир тури булиб, ик,тисодни таркибий к,айта курилиши, 
эскирган тармоклар ва касбларни йук,отилиши, ишчи кучини мала- 
касини пастлиги ёки бутунлай йук/
1
иги х,нсобига юзага келади.
Капитал (capital) — бу турли маъноларда ишлатиладиган атама- 
лардир:
1) И нсон томонидан яратилган махсулот ва хизматлар ишлаб 
чик,иладиган ресурслар (И нвестицион мах,сулотлар ишлаб чик,ариш 
воситалари).
2) Даромад олиш мак,садида у ёки бу фаолият сох,асидаги иш - 
билармонлик операцияларида (ишлаб чикариш , савдо ва бошкалар) 
ишлатиладиган асосий воситалар ва пул ресурсларини бирлиги.
237



Download 6,22 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   153   154   155   156   157   158   159   160   ...   181




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish