У збек и с то н рес п у бл и к а с и олий ва у рта м ахсус таъ л и м вази рли ги тошкент Молия института



Download 7,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/51
Sana23.07.2022
Hajmi7,41 Mb.
#840272
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   51
Bog'liq
Бюджет-солиқ сиёсати яхлитлиги

даражасида
режалаштирилаётган жами харажатларни усиб боришини билдиради. Шунга 
мувофик мувозанатли даромад Y хам усади,у Y1 холатини эгаплайди. Бунда 
даромадларни кушимча усиши давлат харажатларининг кушимча усишига 
Караганда 
купрок булади. 
яъни дельта Y катта дельта G.
Д ельт а 
Y

дельта 
G.
нисбатни давлат харажатларининг 
мультипикатори деб аталади. У давлат харажатларини бир микдорга 
купайганда мувозанатли даромад канча ошганлигини билдиради. Давлат 
харажатлари жами харажатларнинг бир кисми хисобланар экан, демак, 
бундай холатда давлат хараж атлари нин г м ульти пикатори хамда 
жамгариш га 
(MPS)
ва истеъмолга 
(МРС)
мойиллик ёрдамида алока 
мавжуд булади.
Д аромадларда жамгариш улушини узгариши канчалик кам булса, 
харажат шунчалик куп ва даромадлар микдори 
(Y)
юкори булади. Шунга 
мувофик, 
мультипикатор 
хам 
юкори булади. 
Бошкача айтганда, 
мультипикатор 
(MPS)
нинг тескари кийматига тенг. ёки 
1\ MPS.
Бирок, M PS + М Р С =1
булгани учун давлат харажатлари 
мультипикатори микдори Я
1-МРС
га тенг булади. Мисол учун,


истеъмолга булган чекланган мойиллик 0,7 га тенг булса, унда 
мультипикатори 3,33 тенг булади 
(1/1-0,7).
Бу шуни билдирадики, давлат 
харажатларини бир микдор купайиши мувозанатли даромадни 3,33 
бирликка оширади.
Соликларнинг узгариши 
дельта Т
даромад ва истеъмолга тескари 
таъсир курсатади. Соликларнинг камайиши мультипикатор самарасини 
келтириб чикаради, яъни даромадларни соликлар узгариши микдорига 
Караганда 
янада купрок кушимча усишига олиб келади. 
С ол и к 
м ультипикатори ёки‘ даромадларга соликларни узгаришидан келадиган 
самара тенг.

Download 7,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   51




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish