У зб е к и с т о н ре с п у б л и к а с и о л и й в а у р т а м а Х с у с та ъ л и м ва зи рли ги


bet125/193
Sana26.02.2022
Hajmi
#473026
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   193
Bog'liq
fayl 642 20210429 (1)

(эътибор
беринг, “м аж м у” сузидан “а ” %арфи билан фарк^шиади)
атамаси 
русчадаги “комплекс” деган тушунчани билдиради. 
Илм ва 
амалиётда бундай ёндашув хам аслида мавжуд. Унда баъзи бир 
хусусият ва жихдтлари масалан, ранги, шакли, товуши, ёши ва 
хоказолар ухшашлигига караб бирлаштирилган нарса ва ходисалар 
йигиндисига айтилади. Улар узаро зарурий, яъни функционал 
богпик эмаслар. Масалан, синфдаги болалар комплекс - мажмуа 
хисобланади, болаларнинг бир нечтаси булмаса хам даре давом 
этаверади. 
Системада ундай эмас, система булганидан кейин, унинг 
бир элементи булмаса система уз фаолиятини тухтатади ёки 
узгартиради.
“Тизимлар назарияси” ва “тизимли ёндашув” деган суз 
бирикмалари системанинг классик ёки арифметик талкинини 
ифодалайди, холос. Холбуки, системалар назариясида “тизим” 
тушунчаси тизимли ёки чизикли система (линейная система) 
мазмунини бериб, 
системанинг минг туридан бир турини 
ифодалайди, холос.
254


Биз таклиф килган ва Узбекистоннинг етакчи мухдррирлари 
фикр-мулохазасидан утиб маъкулланган атама ’’мажму”. 
Мажму
деганда, 
узаР° 
функционал 
алокадорликда 
булиб, 
бир
бутунликни ташкил килувчи кием лар бири км а си тушунилади.
Функционал алокадорликда булган деб, мажмуни ташкил 
килувчи кисмларнинг тадрижий ривожи натижасида уларнинг ички 
заруриятидан келиб чиккан богликликларга айтилади. Масалан, 
стол уз кисмлари - оё клари, оёк орали г тахга, коп ко к тахталари 
билан функционал богликликда. Бу мажму. 
Бир хил ранг ва 
фасон даги стол ва стул лар йигиндиси - мажмуа. Сон л ар кетма- 
кетлиги, яъни 1,2,3,4 ва хоказо тизим. Ёки болалар кетма-кетлиги -
катта угил, уртанча угил, кичик угил, бу хам мажму, аммо тизимли 
мажму. Эътибор беринг тизимли мажму, факат бир томонга ёки 
икки ёкка йуналтирилган булиши мумкин. Вадоланки, мажмулар 
назарияси буйича, мажму куп томонли ёки дойра шаклида, умуман, 
истаган шаклда булиши мумкин.
Хар кандай мажму икки ва ундан ортик кисмлардан ташкил 
топган булиб, айни вактда, узи хам узидан юкори погонадаги 
мажмуга кием булиб киради. Унинг кисмлари хам бир погона 
пастдаги мажмулар хисобланиб, улар хам, уз навбатида, бир неча 
кисмлардан иборат булади. Бу ходиса чекли ва чексиз давом этиши 
мумкин. Шу нуктаи назардан келиб чикиб, мажмуларнинг 
хусусиятлари 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   121   122   123   124   125   126   127   128   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish