У зб е к и с т о н ре с п у б л и к а с и о л и й в а у р т а м а Х с у с та ъ л и м ва зи рли ги


«дефиниция  (definito)»  сузидан олинган булиб,  «чегара», «бирор иарсанинг охири»



Download 11,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet89/193
Sana26.02.2022
Hajmi11,18 Mb.
#473028
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   193
Bog'liq
fayl 642 20210429

«дефиниция 
(definito)» 
сузидан олинган булиб, 
«чегара», «бирор иарсанинг охири» 
деган 
маънони билдиради. Профессор Ж.Икромов узининг 
«Мактаб
математика тили» 
номли китобида тушунчаларнинг таърифини 
Куйидаги турларга ажратиб курсатиб утган [18]:
1) Реал таъриф. 
Бундай таърифда каралаётган тушунчанинг 
шу гурухдаги бошка тушунчалардан 
фарци курсатиб берилиб,
мазкур жараёнда 
таърифловчи ва таърифланувчи тушунчалар
хажмларининг тенг булиши 
мухим роль уйнайди.
Масалан:«Текисликнинг бирор О нуктасидан баробар узок- 
ликда ётган барча нукталар тупламига айлана дейилади».
Бу ерда таърифланувчи тушунча айлана тушунчасидир, 
таърифловчи тушунчалар эса текислик, нукта, масофа тушун- 
чаларидир.
2) Классификацион таъриф. 
Бунда таърифда таърифланаётган 
тушунчанинг 
жинс тушунчаси ва унинг тур жихатидан фарки
курсатилган булади.
149


М асалан. «Барча томонлари тенг булган тугри туртбурчакка 
квадрат дейилади».
Бу таърифда «тугри туртбурчак» тушунчаси «квадрат»нинг 
ясйис тушунчаси, «барча томонлари тенг» зса тур жихдтидан 
фаркини ифода этади.
3) 
Генетик таъриф ёки индуктив таъриф. Бундай таърифда 
асосан тушунчанинг хосил булиш жараёни курсатилади.
Бизга психология курсидан маълумки, «генетика» сузи грекча 
«genesis»cy3HAaH олинган булиб, «келиб чикиш », «манба» деган 
маъноии билдиради.
М асалан:
а) «Арифметик прогрессия» таърифини куриб чикайлик.
Таъриф. А рифметик прогрессия деб, иккинчи хадидан 
бошлаб хар бир хади узидан олдинги хадга бир хил сонни кушиш 
натижасига тенг булган сонли кетма-кетликка айтилади.
Бунда таърифланувчи тушунча — «арифметик профессия» 
тушунчаси, жинс тушунчаси — «сонли кетма-кетлик» тушунчаси 
иштирок этаяпти. Ундан кейин эса арифметик прогрессия 
хадларини хосил килиш усули баён этилмокда.Мазкур таърифни 
формула ёрдамида ифодаласак, 

Download 11,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   85   86   87   88   89   90   91   92   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish