У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet115/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   ...   111   112   113   114   115   116   117   118   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

Килиш ини 
хам тан олмайди. Унинг фикрича, эволюцион хара­
кат куйидан юкорига караб харакат килмайди. Инсондаги узга- 
ришлар хам айнан шундайдир. Шунинг учун хам тарихдаги 
биологик ва маданий ходисаларни тартибга солиш мумкин эмас, 
чунки улар алохида-алохида типлар, турлар шаклида шакллана- 
ди, ривожланади. Бу ерда М.Ландман ривожланишдаги узвий- 
ликнинг ахамиятига етарли бахо бермайди, уни тан олмайди. 
Инсоният тарихи плюралистик тарзда шаклланади, хар бир 
маданият уз-узича кадрлидир хамда тенг хукукдидир. Улар бир- 
биридан келиб чикмайди, бир-бири оркали талкин килинмай- 
ди, бир-бирига >Ьсшамайди.
М.Ландман фикрича, инсон мохиятидаги маънавийлик фа- 
Кат инсонга хос хусусиятдир. У инсоннинг маданий-маънавий
www.ziyouz.com kutubxonasi


табиатини очиб беришда худци ана шу тезисдан фойдаланади. 
Демак, инсоннинг танаси унинг рухиятига богливдир. Инсонда- 
ги рухият, М.Ландман фикрича, устуворлик кдиади. Гелен купрок, 
инсоннинг биологик — инстинкт томонига ахамият берганлиги 
учун х,ам айнан шу жих,атини Ландман танк,ид цилади.
М. Ланд ман инсондаги биологик ва ру\ийлик муносабати 
масаласида биолог-олим А.Портманнинг царашига мурожаат 
к,илади. Портман уз татк,икртларида инсондаги рухийлик, унинг 
моддий танасидан устун туришини таъкидлайди. «Рух — ташкил 
к,илади», дейди М.Ландман. Рухият тананинг тулдирувчиси эмас, 
балки асосий сабабидир. М.Ландманнинг маданий антропология- 
си шундай хусусиятга эгадир. Инсон тана тузилишининг потен­
циал имкониятлари Ландман томонидан рухият орцали талк,ин 
к,илинади. Шундай кдлиб, МЛандман Гелендан узгачарок,, ин­
сон асли бошидан рухий мавжудот сифатида яратилгандир, 
унинг биологик хусусияти тасодифият натижаси эмас, балки 
хаётнинг конуниятли таракдиётидир. У уз конунини рухият мар- 
казидан олгандир, деган хулосага келади.
Шундай тарзда биологик фалсафий антропология га боглан- 
ган холда хамда бу ок,имнинг дастлабки намояндалари билан 
мунозара юритган холда М.Ландман уз фалсафий-маданий ан- 
тропологиясининг асосий гоясини илгари суради. М.Ландман 
фикрича, биологик антропология инсонни соматик рухиятидан 
келиб чициб, унинг бутун борлигини якка тизим сифатида, 
яъни тана ва жон бирлиги, ундан хам юцорирок даражада 
турган объектив рух билан муносабатини тан олмайди. Шунинг 
учун хам М.Ландман уз фалсафий антропологиясини объектив 
РУХ 
антропологияси деб хам атайди.
М.Ландман фикрича, инсон объектив рухнинг махсули, хам 
куролидир. Объектив рух инсондан илгари мавжуд булади, бир 
вак^нинг узида унга хам 
6
о е л и к д и р

Якка инсон учун табиий 
олам шаклланган, одатий тафаккур учун бирламчи ролни уйна- 
ганидек, объектив рух хам субъектив рух учун бирламчилик 
макрмини касб этади. Шундан келиб чикдан холда, хак,икаг 
якка субъект билими оркдли очилмайди, балки маданиятнинг 
эришган ютук^ари, жамият учун умумий анъана сифатида кабул 
кдлинган ходисалар, крнунлари, умумийлик хакицат мезони- 
Дир.
«Объектив рух, — деб ёзади М.Ландман, — субъективликда 
бирламчи асос ролини уйнайди, субъективлик унинг намоён 
булиши сифатида руёбга чикдди». Кант айтганидек, деб ёзади 
Ландман, бизнинг билимларимиз априор шакллар оркдли намо­
ён булади, борлигимизни англаш эса объектив рухнинг курини- 
ши оркдли намоён булади. Объектив рухаан ташк,арида улар 
мавжуд була олмайди.
Шундай кдлиб, маданий антропология, Ландман фикрича, 
индивидуал фалсафий антропологиянинг камчиликларини ен-
www.ziyouz.com kutubxonasi


гиб, х,ак,ик,ий инсон фалсафасига айланиши зарурдир. У инсон­
ни хдр томонлама тушунтириб бериши, унинг турли сохддаги 
фаолиятини очиб бериши лозим. Шу жихдтдан Караганда, Ланд- 
ман индивидуал, биологик, фалсафий-антропологиянинг бир 
томонламалигини тугри танкдд килган. Демак, Э.Ротхакер ва 
М.Ландманнинг антропологик таълимотида анъанавий немис 
идеалистик фалсафий тизимини тиклашга булган хдракатни кури- 
шимиз мумкин. Шу маънода олиб Караганда Э.Ротхакер ва 
М.Ландманнинг таълимотлари, трансцендентал-идеалистик ма­
даният фалсафаси, рух,ий-хдётий тусда намоён булади. Уларнинг 
карашларида маданий антропология эмас, балки узига хос ма­
даният фалсафаси ривожлантирилган.

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   111   112   113   114   115   116   117   118   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish